IVANOVIĆI U DRAGOCVETU OPEREDELILI SE ZA ORAHE
Vesna i Slobodan Ivanović su se pre nekoliko godina preselili iz Jagodine u selo Dragocvet koje je šest kilometara udaljeno od grada. Gradsku gužvu zamenili su mirnijim seoskim okruženjem i prirodom. Iako se nikada nisu bavili poljoprivredom, kupili su nešto zemlje i odlučili da zasade neku unosnu biljnu kulturu. Izbor je pao na orah.
Pre sedam godina Slobodan je na nešto više od jednog hektara zasadio 270 sadnica oraha, uglavnom američku sortu čendler i nešto malo sorte lara i franket, koji je oprašivač. Negde u to vreme počelo je po Srbiji intenzivnije podizanje zasada oraha.
Traženi kod nas i deficitarni u svetu
– Za orahe sam se opredelio jer ne traže mnogo rada, iako ima posla oko održavanja. Bilo mi je bitno da plod može duže da se sačuva, jer ovde nema mnogo hladnjača, a orah može da se čuva u ljusci mesecima. Ove sorte su lateralne i rađaju duž cele grane, za razliku od naših starih sorti. Imaju punu rodnost već od osme, devete godine i vrlo su rodne. U punoj rodnosti čendler daje oko 20 kg ploda po stablu. Mi još uvek nemamo taj rod. Po američkom iskustvu sa čendlerom, u gustoj sadnji trebalo bi da se dobije 4 do 5 tona po hektaru. U Čileu rađaju od osam do devet tona, uz punu agrotehniku. Mi još uvek nemamo dovoljno iskustva, jer su zasadi mladi – izjavio je Ivanović za „Dobro jutro“.
– Cena očišćenog oraha ovih sorti prošle godine je bila oko 1.000 dinara za kilogram na otkupu, dok se domaći na pijaci prodavao za 700 do 800 dinara.
Jezgro čendlera je svetlije boje, ukus je intenzivniji i mnogo lepši nego kod domaćih sorti. Pre dve godine sam imao rod oko 20 džakova koje sam podelio prijateljima da probaju i svi su rekli da ima bolji ukus od domaćeg oraha. Siguran sam da će biti tržišta za ovaj orah koji je inače deficitaran na svetskom tržištu. Ima višestruku upotrebu. Osim jezgra, koristi se i ljuska – istakao je Slobodan.
Ne trpe kiselu zemlju
Kao i sve voćke, orah se sadi na proleće i jesen.
– Ja sam primenio gustu sadnju. Stare sorte se sade na deset puta deset metara jer su veće krošnje, a ove nove ne zahtevaju toliko prostora. Međuredni razmak je 7 metara, a razmak između stabala u redu je od 4,5 do 6m. Ja sam sadio na 5 m, jer je krošnja šest metara u prečniku i toliko u visinu – istakao je naš sagovornik.
Slobodan je pre sadnje najpre uradio analizu zemljišta.
Orah ne trpi kiselu zemlju i mnogo vode. Kao i svaka biljka traži vodu, ali ne preterano. Ja sam imao malo kiseliju zemlju i to sam regulisao dodavanjem krečnjaka. Dodao sam i druge minerale koji su bili potrebni preko veštačkih i prirodnih đubriva. Uradio sam i rigolovanje zemljišta, odnosno oranje na dubinu od preko 70 cm. Time se rastresa zbijeni i nepropusni sloj zemljišta, da bi mladi koren mogao da se širi. Korenov sistem oraha je za više od metar širi u odnosu na veličinu krošnje – naglasio je Ivanović.
Orah traži navodnjavanje, ne tako puno, ali sve zavisi od godine, da li je kišna ili sušna.
– Imam sistem za navodnjavanje kap po kap. Na njivi sam iskopao bunar tako da imam svoju vodu. Kada ima dovoljno padavina, sistem za navodnjavanje se ne koristi, ali u vreme visokih temperatura i nedostatka padavina, kao što je bila ova godina, valja iz zalivati na 7 do 10 dana. Znači, tokom leta. Po pravilu, orah se navodnjava do 1. avgusta, ali sam ove godine zalivao do početka septembra, zbog izuzetno visokih temperatura. „Porcija“ je oko 25 do 30 litara po stablu. Ako se previše navodnjava, orah neće dovoljno razviti svoj korenov sistem. Poželjno je da se koren sam probija i traži vodu kroz zemlju. Kroz sistem za navodnjavanje daje se i prihrana. Uglavnom se oko toga konsultujem sa stručnjacima iz Poljoprivredne stanice u Jagodini – kazao nam je Slobodan.
Za svoj zasad oraha Ivanovići su dobili subvencije za sadnice, za ograđivanje parcele i za navodnjavanje, što je značajna pomoć.
– Nakon sadnje imao sam problem sa sadnim materijalom. Posle prve vegetacije 70 sadnica sam menjao, posle druge sam menjao još 60. Zato u zasadu postoji neujednačenost u rastu – ukazao je naš sagovornik.
Ovih dana sade još 3,5 hektara
Slobodan planira da polovinom novembra zasadi još 800 do 900 stabala oraha na površini od oko 3,5 ha.
Nismo se pokajali što smo krenuli u uzgoj oraha. Poslednje dve godine imali smo pehove zbog vremenskih neprilika ali to je zadesilo sve voćare. Prošle godine je bilo puno kiše, pa je plod počeo da truli. Bilo je svega 5 do 6 džakova, dok je prethodne godine bilo dvadesetak. Ove godine orah je izmrzao, oko 15. aprila bio je jak mraz, sve je stradalo. Posle su usledile visoke temperature koje su dovele do ožegotina na listu i plodu koji je preživeo mraz – navodi Slobodan.
Iako još nema ni vraćanja uloženog novca, ni zarade, Slobodan Ivanović smatra da je reč o dugoročnoj investiciji koja će se jednog dana isplatiti.
Piše: Jelena Lukić
