PLUŽNI ĐON JE NAŠIH RUKU DELO
Na mnogim susretima ratara, povrtara, voćara tema paorskih divana je osiromašenje zemljišta humusom i plužni đon. Humus, koji se najčešće stvara iz stajnjaka, ne može se brzo obnoviti. Posebno zato što nam je stočni fond tako siromašan, a upotreba drugih organskih đubriva i setva pokrovnih useva stidljivo ulazi u naše navike.
Za razliku od humusa, problem plužnog đona se lako može rešiti uvođenjem nekih inovacija i promena u obradi zemljišta. Paori se prvo moraju upoznati ko ili šta stvara plužni đon. Za nevericu je da su najveći krivci za sve ove pojave oni sami.
Češće menjati dubinu obrade
Do stvaranja plužnog đona dolazi kada se stalno ore na istu dubinu. Problem dodatno pogoršavaju uslovi u kojima se zemljište obrađuje. Ako je prevlažno, treba ga ostaviti da se prosuši, jer se u suprotnom jače sabija. Na malim parcelama traktor se često okreće, povećava se gaženje, dok na velikim njivama preteški traktori opterećuju gornje slojeve. Sve to dovodi do formiranja nepropusnog, zbijenog sloja odmah ispod oraničnog dela. Taj zbijeni sloj nazvan je plužni đon i on pravi velike probleme u proizvodnji.
Koje su sve prednosti plužnog đona pročitajte u nastavku teksta…
Plužni đon sprečava i prodiranje padavina i vode u dublje slojeve, i onemogućava stvaranje akumulacije, zaliha, odakle bi biljke mogle da crpe vodu tokom sušnog perioda. Koren većine gajenih biljaka nije sposoban da probije ovaj nepropusni sloj, postaje deformisan, kratak i kržljav. Kod pojedinih biljnih vrsta javlja se povratni rast prema površini zemljišta. Takve biljke su neotporne na promenu klimatskih uslova, bolesti, i daju slabiji, nekvalitetan rod. Grehota za zemljište koje bi, uz male promene, moglo da postane ponovo pogodno za gajenje svih biljnih vrsta.
Pravilna obrada zahteva poznavanje tipa zemljišta i njegovih karakteristika, a kako bi mu se vratile stare karakteristike valja uvesti pravilnu obradu.
Da bi sprečio nastanak plužnog đona, svaki paor treba da izbegava oranje na istu dubinu, ali i upotrebu preteških mašina. Pre obrade valja uneti svo đubrivo, i organsko, i mineralno. Osim što će zemljište obogatiti hranivima, organska đubriva, prvenstveno stajnjak, će poboljšati mikrobiološku aktivnost i akumulaciju vlage, zemljište će imati propusniju strukturu, a biljke povoljnije uslove za razvoj korena. U sprečavanju stvaranja plužnog đona veliki značaj ima i vreme osnovne obrade. Prednost treba dati jesenjem oranju, jer je tada zemljište suvlje i rahlije. U njemu će se lakše akumulirati vlaga iz zimskih padavina.
Kad podrivači zamenjuju plugove
Kada je na njivi već formiran plužni đon, to ne znači da je ona izgubljena za novu setvu. Valja samo promeniti navike u obradi. Zemlja na takvoj parceli se ne ore već podriva, koriste se podrivači ili razrivači koji razbijaju, ali ne prevrću zemlju. Osim što se podrivanjem razbija zbijeni deo, poboljšava se provetravanje i rastresitost, površina postaje ravnija, a neće se dodatno izgubiti vlaga.
Podrivanje je jako važna meliorativna mera i ima zadatak da smanji zbijenost i popravi loše stanje zemljišta, odnosno da mu poboljša vodno-vazdušni režim. Cilj podrivanja je da se razbije taj zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj se izvodi osnovna obrada kako bi se poboljšao protok vode i vazduha u zemljištu. Takođe, podrivanje omogućava lakši rast i razvoj korena i smanjuje eroziju. Podrivanjem se zemljište seče, rastresa, sitni i drobi, ali se ne prevrće, odnosno ne iznosi se na površinu manje plodan sloj. Radi se tokom leta i jeseni, posle skidanja useva s parcele. Vreme podrivanja je usaglašeno s sadržajem vode u zeljištu. Preporuka je da se ne radi na jako vlažnom zemljištu, jer se zemlja lepi za podrivač i izostaje rastresanje i drobljenje.
Ovakva obrada se radi na parcelama na kojima je sadržaj vlage nizak. Podrivanjem se zemljište obrađuje na dubinu od 40 do 80 cm. Koliko će se kvalitetno obraditi zavisi od podrivača, stanja zemljišta i brzine rada. Istraživanja su pokazala da redovno podrivanje zemljišta, a to je na svake četiri godine, poboljšava prinose za 20-60 procenata. Ovaj proces nije neophodno ponavljati svake godine, već se može napraviti višegodišnja pauza između dva podrivanja. Na duže staze, redovno podrivanje će doprineti i kvalitetu i kvantitetu zemljišta, biljaka i plodova.
Degradacija zemljišta
U našim agroekološkim uslovima, osnovna obrada zemljišta se uglavnom radi na dubinu od 25 do 30 cm. Kada se usevi gaje u monokulturi dugi niz godina, posebno na lošijim tlima, i koristi teška mehanizacija, zemljište se postepeno degradira. Iz tog sloja, plužnog đona, ististiskuju se vazduh i voda, a čestice zemljišta se čvrsto zbijaju jedna uz drugu i prekidaju se kapilarne veze. Zbijeni ”plužni đon” remeti protok vode, vazduha, hraniva i rast korena, sužava se izbor biljnih vrsta koje mogu da se gaje na takvim parcelama.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
