Rododendroni se ubrajaju u najlepše cvetne vrste koje ukrašavaju savremene vrtove. Oni plene lepotom ne samo svojim kožastim zelenim listovima, već i prelepim ružičastim, crvenim, žutim, belim, ljubičastim, pa čak i plavim cvetovima. Ružino stablo – prevod je grčke reči rododendron, veoma staru biljku. Postoji više od hiljadu različitih vrsta rododendrona, od kojih su stvoreni brojni hibridi.
Brojni divlji rododendroni rasprostranjeni su u planinskim područjima Azije, severne Amerike, Australije, Kine, Tibeta, Rusije, Severne Indije i Nove Gvineje. Mnogi su preneti u Evropu, gde su osvojili srca ljubitelja ovih neobičnih „ruža“. Tako su u Švajcarskoj, Italiji i Nemačkoj podignuti najlepši parkovi sa ovim cvetnicama, koje su mnogi posetioci poželeli da gaje u svojim vrtovima.
Kod nas se rododendroni još uvek malo gaje. Da li su nedovoljno poznati, ili su zaboravljeni? Odgovor smo potražili od poznatog hortikulturnog stručnjaka, diplomiranog šumarskog inženjera Branka Petrovića iz Pirota.
– Za uzgoj rododendrona potrebno je malo znanja pa da se shvate signali o tome šta se dešava u njihovom svetu. Vole polusenovita i prozračna mesta. Da bi se dobro razvili i opstali na istom mestu, neophodno je da im se obezbedi dobro drenirano kiselo zemljište čija je pH vrednost 4,5–5,5. Prijaju im umereno topla leta i relativno blage zime – kaže dipl. inž. Petrović i naglašava da efektno deluju u grupama, kao živa ograda, u alpinetumu, ali i kao pojedinačne biljke u malim vrtovima.
Njihov koren raste u širinu, pa prilikom sadnje treba voditi računa da rupa bude dva puta dublja od korena biljke i dovoljno široka, a supstrat da sadrži humus kore drveta i treseta u istom odnosu. Ovim biljkama odgovara senka, pa ih treba saditi uz neke veće biljke, ali ne u blizini kestena, breze ili oraha (jakog i plitkog korena). Preporučuje se zalivanje kišnicom. Na njih povoljno deluje i blizina jezerca u vrtu zbog povećane vlage vazduha. Prihranjuju se u martu i aprilu, ali i posle cvetanja.
Cvetovi su sakupljeni u cvasti. Obično cvetaju u proleće. Međutim, postoje kultivari čiji se cvetovi pojavljuju krajem zime, ali i oni koji cvetaju leti, pa prilikom izbora sadnica treba voditi računa i o tome da cvetaju tokom cele godine. Precvetale cvetove s grančicama treba ukloniti da ne iscrpljuju biljku. Orezivanje u principu nije potrebno, ali ako su biljke prestare, grm se oblikuje tako što se uklone suve i bolesne grane.
Razmnožavaju se položenicama u proleće i reznicama tokom letnjih meseci.
Rododendroni nisu zaboravljeni. Manje se gaje, pa ako nastane neki problem i izgube dekorativnost, ljubitelji brzo odustaju. Najčešće promene na ovim cvetnicama prouzrokuju stresni faktori sredine, napad insekata i štetočina, a obično se manifestuju na listovima.
– Tako su, na primer, žuti listovi, hlorotični (bledi), znak slabe plodnosti zemljišta. Žuta boja između inervacije govori da je pH vrednost neodgovarajuća. Ako zemljište nije dovoljno kiselo, pojaviće se simptomi tipični za nedostatak gvožđa, pa se u njihovom uzgoju ne sme koristiti drveni pepeo ili kompost. Preporučuje se malč od iglica četinara.
– Listovi tamni po obodu nastaju uglavnom zbog jakog sunca ili mraza, pošto vlagu najpre gube iz ovih delova. Zato se preporučuje da im zaklon od sunca i vetra zimi bude visoko drveće.
– Mrke tačkice na listovimase mogu javiti zimi. One su pokazatelj lošeg stanja u kome se nalazi korenov sistem ili su štetni insekti pod korom u delu grane ispod listova na kojim su se pojavile.
Oštećenja na listu mogu nastati i od žiška vinove loze. Ovi noćni insekti ostavljaju za sobom polukružne rupe po obodu lista. Biljke mogu da tolerišu ovakva oštećenja, ali ih treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje. Larve ovog insekta hrane se korenom i donjim delom stabla, zbog čega biljka naglo propada i odumire.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.dobr
