Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Vesela mašina Srboljuba Stamenkovića radi punom parom

Vesela mašina Srboljuba Stamenkovića radi punom parom

400

Na kojoj god se jesenjoj seoskoj manifestaciji pojavi sa minijaturnom “veselom mašinom” iz koje curi rakija Srboljub Stamenković, iz sela Dubnica, kod Vranja, uvek izazove veliku pažnju posetilaca. Retko ko prođe pored njega, a da ne zastane da pogleda kako funkcioniše. Mnogi probaju rakiju i ispričaju se o pečenju sa njim.

Ovim poslom Srba se bavi skoro čitavog života, a otkako je otišao u penziju gotovo svo svoje slobodno vreme posvetio proizvodnji voća zasađenog na pola hektara. U zasadu su se našle jabuka ajdared, crveni i zlatni delišes, šljiva čačanka koje koristi za pečenje rakija.

– Ova godina je bila sušna i veoma je pogodovala voću. Sve vreme sam zalivao voćke izvorskom vodom koju sam još ’89 godine doveo sa obližnje planine. Iako je tokom instaliranja creva u dužini od dva kilometara bilo puno peripetija nikada nisam zažalio zbog toga jer se  svih ovih godina investicija baš isplatila – priča Srba.

Pored ove izvorske vode on u svom dvorištu ima i bunarsku i vodu sa gradskog vodovoda, tako da mu nije teško da tokom sezone pravljenja rakije sudove održava besprekorno čistim. Otuda i peče rakiju kao grom koju stanovnici Vranja kupuju za razorazne prilike, a čim je zaljuljaju u flaši i vide na vrhu prepoznatljivi venac onda znaju da je ona prava, pa se mnogo i ne cenkaju oko nje.

– Najbolja rakija za piće je ona koja ima 50 stepeni posle pečenja. Kada se ohladi ima koji stepen manje i tada je veoma pitka – kazuje Srba.Naš sagovornik rakiju pravi i od starih sorti grožđa koje uzgaja u porodičnom vinogradu starom sto godina. Otuda ne dozvoljava da mu zafali i jedna od njih. Kada vidi da neka ne može da se izbori sa starenjem onda on odmah polaže do nje mladicu kako bi je ponovo zapatio.

– Te sorte su i danas otpornije na bolesti. Zbog toga i ne zahtevaju poseban tretman zaštite od bolesti, a što mi omogućuje da napravim vino i rakiju odličnog kvaliteta – ističe na kraju zadovoljno Srba.

Tekst i foto: Gordana Nastić