Često pišemo o nezadovoljstvu naših poljoprivrednika, o tome kako su prinosi mali, rashodi veliki, a prihodi skoro uvek u minusu. Da, međutim, nemamo uvek jasnu sliku, predočio nam je i demantovao nas proizvođač oraha iz Hrvatske Zlatko Čula, po čijim rečima je Srbija u ovoj oblasti 20 godina ispred njegove države.
– Mi smo iznenađeni u razgovoru sa ljudima u Srbiji da jako malo znaju šta se dešava sa orahom u vašoj zemlji. Vi ste ste 20 godina ispred nas u Hrvatskoj. Pravo stanje orašarstva, onog najnaprednijeg u Srbiji, pokazuju Saša Lukić i njegov brat sa rasadnikom „Lateral“. Oni su uspostavili nešto kako treba funkcionirati orašarstvo. Tako i funkcionira. Od konsaltinga, od proizvodnje sadnog materijala, od uvođenja standarda, a sad su stvorili i berzu, otkupljuju te plodove i plasiraju ih dalje. Stvaraju krug voćarskog prstena, ulažu u strojeve koji će raditi ne za jednog, nego za njih dvadeset – rekao je gospodin Čula, naglašavajući da orahom ne može svako da se bavi.
– Ne može se orahom svako baviti. Prvo imate podlogu na čemu se to radi, pitanje je i zemljišta. Vaši proizvođači imaju fenomenalne rasade. Nas devedeset osto u Hrvatskoj bi kupilo te rasade, prije nego bilo što drugo, ali ne možemo jer nema uvoza iz Srbije – pohvalio je Čula naše rasadničare, navodeći da postoji način da se dođe do rasada, ali malo teži.
– Postoje dva načina da se uveze iz Srbije. Postoji jedan rasadničar koji ima svoj rasadnik u Bugarskoj, te je onda u EU i može se kupovati od njih, ili onaj koji ima izvozničku dozvolu u Mađarsku, ali mora imati partnera koji će to uvesti, provede tamo sedam dana kao u nekoj izolaciji i onda je u EU, pa i od njega možemo kupovati – a interesa za sadnju oraha u Hrvatskoj je bilo jer su podsticaji države bili visoki.
– Ima jako dobre, pogodne zemlje za uzgoj oraha, podignuto je šest tisuća i 800 hektara oraha kod nas. Moramo reći da to nije podignuto iz najboljih namera, neki su to uradili radi poticaja. Država je smanjila poticaj za orah čitavih 50% jer je toliko bio bujan pritisak. Međutim, sad su ljudi zapali u probleme i otpašće svi ti koji su podigli zasade zbog poticaja, ostaće pravi proizvođači – a što se njega tiče i njegove ljubavi prema orahu, ona se javila još davnih sedamdesetih kada je živeo i radio u Srbiji.
– Nije to kod mene od juče. U Srbiji sam radio od 1978 do 1993. u rasadniku i upoznao sam profesora Koraća u vreme kada je radio na selekcijama, kad ste ih vi kao časopis oglašavali. Kad je uradio selekciju od njega sam kupio par stotina komada s nadom da ću ih posaditi tu. Došlo je do drugih prilika, odselio sam u Hrvatsku, orah je ostao gde je ostao i sad sam pre pet godina podigao zasad od 2,5 hektara – kada se već priča o selekciji i sortama, red je i pomenuti koje su najzastupljenije.
– Kod nas su zastupljene lateralne sorte u zadnje vreme. Vrlo kasno je došla ta tema na razmatranje, čak i na agronomskom fakultetu je to zastupljeno mizerno predavanje o orahu i sortama. Tek sad u poslednjih par godina se orah probija. Što se tiče sortimenta, zbog mraza i svih problema najbolja je Lara koja ide najkasnije, ima i Čendlera dosta nasada, ali s obzirom na probleme sa mrazom nije se baš dobro pokazao. Najbolje je i najsigurnije igrat na laru. Imam laru, a na jednom zasadu i čedler gde je došlo do izmrzavanja, a kod lare ne. Cveta tjedan dana kasnije, kod mene prije 1.5. ne kreće – još jedan od problema sa kojima se susreću proizvođači oraha u Hrvatskoj, a verovatno i kod nas je rezidba lateralnih sorti.
– Sledeći problem je kod ove guste sadnje lateralnih sorti kad dođe do rezidbe. Trebaće sa diskovima da se reže, a to jako skupo. To bi jedino moglo kroz udruženja proizvođača, jer je jako skupo da to kupi jedan, pogotovo što je orah dugoročna investicija. Kod lateralnih sorti vama se kreće vraćati već u četvrtoj godini, što znači da puni rod dobijate u osmoj godini ako ćete raditi sve kako treba – rekao je Zlatko Čula, ističući da ništa više ne može u poljoprivredi da se radi bez navodnjavanja. To važi i za velike i za male proizvođače.
– Ne može se poljoprivreda više raditi bez navodnjavanja. Bilo koji proizvođači da su u pitanju. Teško da ćete u Hrvatskoj naći nekog sa više hektara. Ima velikih zasada ali u lošem stanju. Zaštita oraha je postala vrlo zahtevna u smislu, moraš vladati nekim znanjem. Tema za razmišljanje su protivgradni topovi, o kojima smo slušali ovde u Srbiji. Velika je investicija – zaključio je proizvođač oraha iz Hrvatske Zlatko Čula.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
