Novembar je mesec kada počinje jesenja sadnja voća, a rasadničar Nikola Milojević iz okoline Kruševca savetuje čitaoce portala Dobro jutro kako to da rade. On kaže da treba razlikovati hobi voćare koji sade u okućnici, u voćnjaku od dva, tri ara i profesionalne voćare koji sade na hektar i više. Profesionalni voćari češće sade na jesen, a hobisti više na proleće. Ipak, kaže Milojević, jesenja sadnja je bolja jer tokom zime pada sneg, kiša, zemljište naleže i biljka na proleće startuje kako treba.
Hobi voćari
Novembar je mesec kada počinje vađenje sadnica voća iz rasadnika. Tada je vegetacija stala i list je počeo da opada. Jesenja sadnja se obavlja novembra i decembra. Poželjno je da svaka parcela bude što dublje poorana ili izrigolovana, na 50 do 70cm. Najčešće hobi voćari nisu u mogućnosti to da urade. Čak nisu u mogućnosti da bilo kako izoru, pa tako sade u neobrađenu zemlju. Preporuka je zato da kopaju što veće rupe, minimum 60x60x60cm kako bi sadnica što bolje puštala koren.
Stara preporuka je da se prilikom sadnje u rupu ubaci stajsko đubrivo. Međutim, postoje neki problemi. Komplikovano je pronaći đubrivo, pa onda sam proces zahteva vreme, a problem je što ljudi bacaju i nepregoreo stajnjak, pa tu žive neki štetni insekti koji unište koren. Zato je bolje da se na stavlja stajnjak. Preporuka je da tu zemlju koja je izvađena što bolje usitniti i tako vratiti u rupu. Sadnica se zatim zalije sa oko 20 litara vode i dobro nagazi kako bi se istisnuo vazduh oko korena. Stablo treba da bude pravo posađeno. Može se staviti letva pa da se veže a na proleće prekratiti sadnicu na željenu visinu, oko 120cm od zemlje. Pre početka vegetacije, na proleće se radi blaga prihrana.
Profesionalni voćari
Ako je parcela bila zapuštena treba uraditi čišćenje, vađenje rastinja, panjeva i korena. Obaviti duboko podrivanje na oko 80cm pa posle rigolovanje odnosno duboko oranje na 60cm. Može se uraditi fina obrada zemljišta, frezom ili tanjiračnom. Zemlja se poravna i spremi za sadnju. To se sve radi septembra ili oktobra. Treba obratiti pažnju na vreme, ali dobri orači to znaju.
Ako je pre bila posađena neka kultura onda je lakše jer nema čišćenja. Treba samo obaviti podrivanje i duboko oranje i tanjiranje. Kada je lakša zemlja u pitanju može da se izbegne duboko oranje, već samo oranje na oko 40cm. Pre oranja trebalo je izvršiti analizu zemljišta i izvršiti đubrenje po preporuci. Generalno u Srbiji svako zemljište pati od nedostatka organskih komponenti, odnosno stajskog đubriva. Pre oranja treba dodati od 20 do 50 tona stajnjaka po hektaru. Znači treba razbacati stajnjak po površini i u roku od 24 sata zaorati, jer stajnjak ne sme dugo da stoji na suncu da ne izgubi svojstva. U tako pripremljenu zemlju, početkom novembra, vrši se razmeravanje u zavisnosti od voćne vrste, podloge i mehanizacije. Najčešće međuredno rastojanje je od 4 do 5 metara za većinu voćnih vrsta osim za jabuke i kruške na krljavim podlogama. One se sade na rastojanju od 3 do 3,5 metara. Rastojanje između stabala najveće je kod trešnje na bujnim podlogama i kod kajsije od 3 do 5 metara. Kod dunje i višnje je od 2 do 2,5m, mušmule 1,5 do 2m. Kod kruške i jabuke je od 60cm do 1m.
Treba reći da prilikom sadnje koren bi trebalo skratiti za jednu trećinu do jedne polovine.
Tekst: Jelena Lukić