Organski proizvodi sve traženiji

Zainteresovanost za ovakvu proizvodnju iz godine u godinu je sve veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima veoma dobru perspektivu. U Evropu se najviše izvozi voće – sveže jabuke i smrznute maline i kupine, a veoma su tražene i soja, žitarice, povrće, lekovito bilje… U Udruženju „Serbia Organica“ tvrde da zainteresovanost za ovakav vid proizvodnje raste, što potvrđuje i podatak da su se u protekloj godini površine pod organskim usevima udvostručile.

Generalni sekretar Udruženja Ivana Simić rekla je da se nada da je budućnost ove grane poljoprivrede u Srbiji perspektivna, uzimajući u obzir agroekološke i izvozne potencijale, ali i potražnju na domaćem tržištu.
– Neophodna je veća podrška države – ne samo mere podsticaja, već jedna sveobuhvatna nacionalna strategija, koja bi sprovođenjem različitih mera intenzivno pokrenula i osigurala dugoročan i stabilan razvoj – naglasila je Simić. Ona je dodala da za ovu oblast proizvodnje nisu potrebni određeni uslovi, osim da proizvodne parcele nisu blizu velikih industrijskih zagađivača ili previše blizu intenzivnih poljoprivrednih zasada i da je obezbeđena voda za zalivanje.

– Važno je da se poštuju načela organske proizvodnje i zakonske regulative, koja podrazumevaju primenu svih preventivnih i agrotehničkih mera, principa održavanja i podizanja plodnosti koršćenjem prirodnih sredstava, preventivnih mera zaštite od bolesti i štetočina uvođenjem korisnih organizama itd. – objasnila je Simić.
Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan kaže da je zainteresovanost za ovu proizvodnju veća svake godine. Tome u prilog ide i činjenica da se sa oko 9.000 hektara u 2014. godini „stiglo“ na oko 15.000 u 2015. Ipak, učešće organske proizvodnje u ukupnom zemljištu je tek oko 0,44 odsto, ali ovaj procenat neprekidno raste, kao i realni potencijali sektora čiji izvoz je za tri godine porastao za oko 500 odsto. U početku je bilo oko 300 proizvođača, a sada ih ima više od 2.000.

– Sektor ima brz i nezaustavljiv rast, a potrebe za izvozom su tolike da kada bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom, verovatno bi sve izvezli bez problema. Sada najviše izvozimo u zemlje EU. Da bi se proizvođači ovlastili za ovakav vid proizvodnje, neophodno je da dobiju sertifikat u jednoj od šest sertifikacionih kuća koje je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ovlastilo za taj posao. Oni plaćaju troškove sertifikacije i potrebno je da prođe jedna do tri godine dok se zemljište ne „očisti“, tj. da u tom periodu proizvođači rade na svim principima organske proizvodnje, posle čega dobijaju sertifikat. Ovaj posao mogu da urade i preko većih proizvođača s kojima sklope ugovor o kooperaciji, gde postoji nekoliko prednosti za male proizvođače. Jedna od njih je to što ne snose troškove sertifikacije, a druga što ne moraju da se bave plasmanom, jer je on manje-više zagarantovan – naglasio je Gulan.

Organska proizvodnja najrazvijenija je u Vojvodini (10.163 hektara), ali ima ogromne potencijale u južnoj i zapadnoj Srbiji. Ipak, s trenutnim učešćem u ukupnoj proizvodnji, naša zemlja je daleko od evropskog proseka, koji je skoro 6 odsto, dok neke zemlje, poput Austrije ili Italije, prelaze četvrtinu ukupnog zemljišta. Danska i još neke zemlje planiraju da u narednim godinama u potpunosti pređu na ovakav vid proizvodnje.

Kontrola i sertifikacija

Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u 2017 godini. Kako je objavljeno, ove delatnosti će obavljati „Organic Control System“ iz Subotice, TMS CEE, „Control Union Danube“, „Ecocert Balkan“, Centar za ispitivanje namirnica i „Ecovivendi“ iz Beograda. Spisak je objavljen u Službenom glasniku broj 96/16, 2. decembra 2016.

Srpsko tržište raste, te je u nekim marketima učešće organskih proizvoda u voću i povrću od 5 do čak 25 odsto. Prema podacima resornog ministartva, ukupna površina pod organskim usevima u 2015. bila je 15.298 hektara – žitarice 32 odsto, voće 22 odsto i industrijsko bilje 20 odsto. Vrednost izvoza prošle godine bila je 19.600.000 evra, a skoro celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće, naročito malina. Najviše se izvozilo u zemlje EU (Nemačka i Holandija), i u SAD. Vrednost uvoza u 2015. bila je oko 4.400.000 evra.

Uvezeni organski proizvodi mogu da se nađu pre svega u velikim trgovinskim lancima. Raznovrsni su, a uglavnom se uvoze oni koji se ne proizvode u Srbiji. Da bi se olakšalo onima koji se bave organskom proizvodnjom, uvedeni su podsticaji koji im se isplaćuju još od 2004, s tim što su se tokom godina vidovi podrške, iznosi i korisnici menjali. Za 2014. i 2015. ukupan iznos podsticaja iznosio je 92 miliona dinara.
Organski proizvodi su po pravilu i skuplji.
– Cene jesu više, ali je i kvalitet dobar i radi se o hrani koja ne sadrži hemikalije, što mnoge kupce opredeljuje za njih, bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta viša. To je određeno tržište, gde je kvalitet ključ uspeha i moglo bi da bude odlična prilika za Srbiju u kojoj su pojedinačna gazdinstva premala za velike količine uobičajenih proizvoda, gde je kvantitet bitniji nego u ovom segmentu – objasnio je Gulan.

Naporno, ali isplativo

Bavljenje organskom proizvodnjom u Srbiji je naporan posao uz male subvencije, tvrde proizvođači.
– Možete da obezbedite posao za sebe i još dvadeset osoba i da živite pristojno – naglasio je Vladimir Vozar, koji se bavi organskom proizvodnjom već godinama. Međutim, neretko se radi i po 12 sati dnevno, a i neophodna su znatna ulaganja.
– Ulaganja su velika, jer ima mnogo ručnog rada. Prskanje, tj. zaštita od korova ne postoji u ovom poslu. Jedino mašinski se šparta, ali tu su nam najveća stavka radnici i gorivo – objasnio je Vozar.

Na području Novog Sada sedam proizvođača se bavi organskom proizvodnjom ili su u postupku konverzije. Grad izdvaja subvencije od 2011, a za ovu je predviđeno oko 4,6 miliona dinara. Proizvođači tvrde da se to na kraju svede samo na oko 2.000 dinara po hektaru.
Vozar dodaje da iznos od oko 150 evra može da se smatra pristojnom subvencijom i mnogo bi značio proizvođačima. Ipak, ne očekuje da će naša država izdvajati koliko i zemlje EU.
– Bio sam u Austriji ove godine i tamo se daje 800 evra po hektaru, što je ogromna razlika. U Sloveniji je oko 600 evra, čak su i veće subvencije nego u uobičajenoj proizvodnji – ukazao je Vozar.
U Udruženju „Serbia Organica“ ističu da su organski proizvodi u proseku za oko 50, čak i do 400 odsto skuplji, u odnosu na iste uobičajene sezonske proizvode.

Neprekidan rast

Organska proizvodnja u Srbiji u 2016. godini odvijala se na ukupnoj površini od 15.298 hektara, uključujući i livade i pašnjake, površine koje su organskog statusa i one u periodu konverzije. U odnosu na 2014. (9.548 hektara), ukupne površine su povećane za 62 odsto. Površine u periodu konverzije zauzimale su 7.669 hektara, dok je onih s organskim statusom bilo 7.628 hektara. Ukupno obradivo zemljište korišćeno za organsku proizvodnju u 2015. (bez livada i pašnjaka) iznosilo je 13.398 hektara i predstavlja povećanje od 81,1 odsto u odnosu na 2014, kada su površine zauzimale 7.897 hektara. Godine 2015. u stočarskoj proizvodnji zabeležen je najveći trend rasta uključenih životinja po broju grla ovaca i svinja, kao i košnica pčela. Broj sertifikovanih organskih proizvođača (bez kooperanata) tokom 2015. iznosio je 334, u odnosu na 2014, kada je broj nosilaca sertifikata bio 292. Izvoz organskih proizvoda je u 2015. bio 19,6 miliona evra, što je značajno povećanje od 75 odsto, u odnosu na vrednost izvoza od 11,2 miliona evra u 2014. Najviše se izvozilo u Nemačku, Holandiju, Belgiju, Austriju, Poljsku i SAD (70,4 odsto). Najveće učešće u izvozu imalo je sveže i smrznuto voće, sa 17.082.205 evra, tj. 87,27 odsto. U sektoru prerade prednjače voćne prerađevine sa 109.641 kilogram ukupnih prerađenih proizvoda.

M. Volčević

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.