Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Sada je i to moguće  – srpska malina na kineskom tržištu

Sada je i to moguće  – srpska malina na kineskom tržištu

1489
Foto: AdobeStock

Za srpske malinare otvara se novo tržište. Nemačka, Rusija, Japan, sada i Kina koja je posle niza pregovora i promena procedura ukinula karantin i dozvolila uvoz smrznutog jagodastog voća, što je za naše proizvođače odlična prilika. Naravno uz poštovanje svih higijenskih standarda i strogih lista u pogledu primene pesticida, kako bi kvalitet zadovoljio ogromno tržište pekarskih i konditorskih proizvoda. Doktor Aleksandar Leposavić bio je jedan od onih koji su na 13. Kongresu malinara u Kini pregovarali i dogovarali, nadamo se, uspešu saradnju.

– Kinezi uopšte nisu imali razrađenu proceduru za uvoz ove grupe proizvoda, niti je to njihov zakon prepoznavao do sada. Sva proceduralna pitanja završena su tek 23. avgusta ove godine, nakon puno truda i razrade neophodnih detalja. Oni su dodali član u svom zakonu da bi moglo da dođe do uvoza smrznutog jagodastog voća i ukinuli karantin – za „proboj“ na kinesko tržište zaslužna je aktivnost kineskih članova Međunarodne organizacije proizvođača maline (IRO) sa čijim Ministarstvima su naši predstavnici imali niz sastanaka.

– Neki njihovi članovi su bili izuzetno aktivni na 13. Kongresu malinara u Kini. Sa njima smo i sa njihovim Ministarstvom poljoprivrede imali veliki broj susreta i sastanaka, ali su oni sve to pripremili i pre ovog 13. Kongresa u maju. U Kini smo imali sastanke i sa njihovim predstavnicima Ministarstva za nauku, kao i predstavnicima privrednih organizacija posle čega su 23. avgusta konačno objavili da izvoznici mogu da se registruju kod njihove carine i da smrznuto jagodasto voće može da ulazi na kinesko tržište,  a ono što je najbitnije od svega je da malina mora biti najkvalitetnije kategorije.

– Kinezi su dostigli izuzetno visok standard i samo najkvalitetnije  kategorije maline dolaze u obzir, ne može da prolazi roba lošijeg kvaliteta – naglasio je doktor Leposavić, kao upozorenje našim proizvođačima.

– Samo oni koji ispunjavaju stroge kriterijume, ne samo po Global gapu, već po mnogim pitanjima i strožijim u pogledu sadržaja pesticida i svih ostalih materija koje se koriste u proizvodnji. To se svake godine usaglašava kao i za sve ostale zemlje. Zbog toga moramo biti jako oprezni, da nam se ne dešava kao što se desilo ovih dana da nam je vraćen krastavac zbog hlorpirifosa, da su nam kupus vratili sa granice i stoji zabrana, zbog preparata sa ovom aktivnom materijom a koji se uprkos nultoj toleranciji na sadržaj u proizvodima još uvek kod nas kupuju. Potrebno je voditi računa o higijenskim aspektima, o poštovanju svih lista pesticida i svih propisanih kriterijuma– izričit je srpski stručnjak, navodeći da će šansu za izvoz imati svi koji ispunjavaju uslove.

Foto: freepik

– Da izvoze u Kinu moći će svi koji ispunjavaju uslove za izvoz i u druge zemlje, sa registracijom na njihovom carinskom sajtu – ovo je, po mišljenju Aleksanda Leposavića, velika šansa za naše malinare.

– To je nama velika šansa, novo tržište. Zbog situacije i problema sa plasmanom sa tradicionalnim tržištima mi smo smanjili učešće na njima. Ranijih godina skoro 60 posto srpske proizvodnje maline završavalo je na nemačkom tržištu, imali smo 40 i nešto procenata učešća kod Nemaca u ukupnom uvozu ovog smrznutog voća, a u ovih par  godina se to dosta promenilo, pali smo količinski i vrednosno kod Nemaca, isto se desilo i kod Francuza.

Ono što je jako bitno i zbog čega su malinari u Srbiji u prednosti je sortiment.

– S ozbirom da je odobren uvoz smrznute maline i da je prevashodna namena u pekarskoj i konditorskoj industriji, mi imamo daleko bolju situaciju u odnosu na druge zemlje, zato što Kinezi znaju šta je naš vilamet, a ova sorta je neprikosnovena u odnosu na sve ostale po svojim tehnološkim karakteristikama. Isto to važi i za sortu miker, tako da u odnosu na zemlje koje, takođe, proizvode malinu, zbog samog sortimenta, klime, tehnike gajenja, mi smo u daleko boljoj situaciji nego recimo Poljaci, Čileanci, koji gaje drugačiji sortiment koji se ne odlikuje takvim tehnološkim karakteristikama za preradu kao što su ove dve sorte – zaključio je naš stručnjak.

Tekst: Zorica Dragojević

– Kako mi je objašnjeno Čile ima prioritet u odnosu na druge zemlje. Pre svega se to odnosi na trešnju i donekle na borovnicu. Kina ima tradicionalne, odnosno, verske razloge zbog čega to uvozi i onda su to Čileanci jako dobro pripremili i koriste to već godinama i glavni su dobavljači za kinesko tržište. Pre svega trešnje, ali i borovnice – objasnio je Leposavić.