Jezgro lešnika sa zasada u Šumadiji je dobrim delom sasušeno. Kako navodi Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac, zbog skrivene truleži ploda ovogodišnji rod lešnika je umanjen, lošijeg je kvaliteta, a primećuje se i da je ukus jezgra promenjen.
– Zbog velikih vrućina jezgro je na mnogim mestima sasušeno, ali su visoke temperature promenile i ukus lešnika, jer nije bilo dovoljno navodnjavanja. Količina ploda u zasadima je manja u odnosu na višegodišnji prosek od 15 pa do čak 50 odsto u zavisnosti od sorte i pozicije zasada – kaže za Dobro jutro Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac.
Berba lešnika u Šumadiji je završena, ali je ove godine karakteristično da su plodovi još u avgustu počeli da opadaju.
– U jezgru je skrivena trulež ploda zbog čega je počeo masovno da opada, a zbog toga se lešnik ove godine uglavnom i odbija u otkupu. Pre avgustovskih kiša rod je donekle i obećavao, ali posle tog kišnog perioda lešnik je počekao da radi i povukao vodu, jer je bio žedan. Čak i u onim zasadima koji su navodnjavani pojavio se ovaj problem. Ovogodišnje visoke temperature su bile izuzetan stres za ovu biljku. Ona tada prvo odbacuje plod, pa list. Zato je lešnik u avgustu počeo da odbacuje plod – kaže Violeta Petrović Luković.
Odgajivači lešnika u zasadima pune rodnosti, inače, mogu da očekuju prinos od 2,3 do 3,5 tona po hektaru. Ali, ova godina je bila drugačija po mnogo čemu, pa su vlasnici parcela pretrpeli veliku štetu.
– Ko je prešao tonu lešnika po hektaru, može se reći da je pobedio. Ali ni količina prinosa ove godine nije toliko važna, jer je problem u kvalitetu. Osim skrivene truleži ploda, dugotrajne visoke temperature dale su plodu nešto drugačiji ukus – dodaje Petrović Luković.
Lošoj godini za lešnike doprineo je i grad u avgustu, koji ga je oljuštio pred samu berbu. Ko je uspeo da ubere lešnike dobrog kvaliteta u ovom delu Srbije ove godine u otkupu ga prodaje za 500 do 600 dinara neočišćenog.
– Ove godine je to dobra cena, obzirom da je prošle godine plaćan od 250 do 350 dinara za kilogram u otkupu. Ovu cenu dobiće samo oni koji imaju kvalitetan lešnik – navodi Violeta Petrović Luković.
Zasadi lešnika je u Šumadiji postali su popularni pre jedne decenije. Od sporadičnih po nekoliko desetina sadnica na okućnicama, počeli su da niču zasadi i od nekoliko hektara. Procena je da je danas pod lešnikom oko 100 hektara u ovom delu Srbije. Većina ih je sada starija od pet godina, kada bi trebalo da dostignu punu rodnost,
Za ekspanziju lešnika presudni su bili dobra cena na tržištu, minimalna hemijska zaštita i nezahtevna biljka, oko koje nema mnogo posla.
– Lešnik se lakše prodaje nego ostalo voće, može da stoji preko zime i interesantan je konditorskoj industriji. Žbun lešnika u punoj rodnosti daje od pet i više kilograma. Prilikom gajenja treba voditi računa o vazdušno- vodnom režimu i ne treba dozvoliti da izraste veći broj izdanaka. Ne prijaju mu teška i zbijena zemljišta, niti parcele sa visokim podzemnim vodama, koje mogu da uguše biljku – navodi Petrović Luković.
Tekst i foto: Biljana Nenković
