PRAVO JE VREME ZA SETVU RUKOLE
Jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka rukola (Eruca sativa) je sve češće na našim trpezama. Na pijačnim tezgama, upakovana u plastične vrećice, ističe se među ostalim povrćem, a u prodavnicama zdrave hrane i velikim marketima pripada joj počasno mesto. To govori o njenoj bitnoj ulozi u ishrani čoveka.
Gaji se zbog listova oštrog pikantnog ukusa i bogatih vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito za želudac i creva. To je biljka jako skromnih zahteva, raste na svakom zemljištu, može da se gaji i u saksiji ili žardinjeri na balkonu i valjalo bi da je ima svaka kuća. A sada je optimalno vreme da se poseje, jer zemljište je prijatno toplo da brzo nikne, mlade biljke ne dočeka vreo vazduh, a ima i kiše koja joj godi.
Lisne rozete se ne seku do korena
Kao i svakoj biljci, ne „škodi“ joj bogato zemljište, češće zalivanje, a pogoduju joj zasenjena mesta. Prija joj kada se tokom vrelih letnjih dana napravi senka nad njom. Ipak, najbolje uspeva na lakim, peskovitim i srednje teškim zemljištima neutralne ili blago alkalne reakcije.
Iako se ne gaji na velikim površinama, najčešće u plastenicima i na manjim parcelama, ili u baštama u kojima je u nekom ćošku gde ne smeta obradi, podsećamo da je obrada zemljišta za rukolu, kada se seje na njivi, slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna se radi na dubinu od 20 cm, i obavezna je predsetvena priprema, jer se ova biljka proizvodi isključivo direktnom setvom semena koje je izuzetno sitno. Đubri se s oko 60 do 80 kg/ha azota, 60 do 80 kg/ha fosfora i 100 do 120 kg/ha kalijuma. Nega useva se sastoji od međuredne obrade i navodnjavanja.
Može se sejati od februara do kraja oktobra, koji je, kada je jesen duga i lepa, i najprijatniji za setvu, jer je zemljište toplo ali nije vrelo. Niče za nekoliko dana i podnosi mraz. Za 40 do 60 dana od nicanja može se brati. Lisne se rozete seku, operu i koriste u ishrani. Rozete se nikada ne čupaju ili seku do korena. Uvek valja ostaviti prizemni deo iz kojeg će se razviti nova, mlada rozeta.
Bezbroj „za“ nijedno „protiv“
Ono što se konzumira kod rukole i koristi za salate jesu listovi. Oni imaju oštar i pikantan ukus, a bogati su vitaminima. Rukola je puna antioksidanata, dobar je izvor kalcijuma, važnog minerala za zdravlje kostiju, zatim vitamina C, beta karotena, gvožđa i folne kiseline. Prisutni su i lutein i zeaksantin, koji su odlični za vid i štite oči od štetnog UV zračenja.
Ona je prijatan dodatak zdravoj ishrani i može da pomogne u kontrolisanju telesne težine, bilo da je cilj održavati je ili smanjiti. Za održavanje željene telesne težine je dobra iz više razloga. Pre svega puna je korisnih vlakana, koja prijaju organima za varenje, a poznata su i po tome što održavaju sitost i tako redukuju apetit i potrebu za velikim obrocima tokom dana. Ishrana bogata rukolom je po pravilu i niskokalorična, s obzirom na to da u njoj ima izuzetno malo kalorija. U 100 grama samo 29, dok belančevina ima 2,6 g, masti 0,7 g, ugljenih hidrata 2,2 g, vlakana 1,6 g, vitamina A 308 mcg, vitamina B6 0,07 mg, vitamina C 15 mg, vitamina K 108,6 mcg, karotena 184,8 mcg, folata 97 mcg, natrijuma 27 mg, kalijuma 370 mg, kalcijuma 160 mg, fosfora 52 mg, magnezijuma 41 mg, gvožđa 1,5 mg, cinka 0,4 mg, luteina i zeaksantina 355,5 mcg. Hlorofil i vitamin C u rukoli pomažu telu da eliminiše toksine i neutrališe teške metale, hemikalije i pesticide. Konzumacija rukole može da ubrza detoksikaciju tela i spreči oštećenje DNK.
Ovo povrće se često koristi u pripremi obrok salata, meša se sa raznim povrćem, semenkama, orašastim plodovima, pa i s voćem. U salate se mogu dodati i proteini u vidu komadića mesa ili ribe. Takođe, može biti sjajan dodatak sendvičima, pastama ili pici.
Lako do zdrave organske salate
Rukola se ne proizvodi iz rasada već isključivo direktnom setvom semena. Na malom posedu, u baštama i na okućnicama, za nju valja birati delove s polusenkom. Zemlja se prvo izašovi, dobro usitni, iskopaju jamići u razmaku po desetak cm, u njih ubaci hranljiva mešavina. Ako želite da ovo povrće proizvodite po principima organske poljoprivrede, onda prvo pripremite tu mešavinu. Dodajte šaku – dve peletiranog pilećeg stajnjaka, po šaku zeolita, drvenog pepela, praha od ljuski jaja, suvu i samlevenu koru od pomorandže i banane. Sve dobro izmešajte i u svaki jamić ubacite po šaku mešavine, nagrnite malo zemlje tako da jamić bude dubok jedva pola cm i početkom meseca, prvo ih dobro zalijte pa u svaki posejte po nekoliko semenki nagrnite ostatak fino usitnjene zemlje i ponovo zalijte. Ne bi bilo loše kada bi svaku „kućicu“ obeležili kočićem, da, kada počne da niče, a to je najduže za sedam dana, ne oplevite i rukolu. Ako vam je preostalo semena i prostora, posle najkasnije petnaestak dana možete posejati i drugu turu. Jamiće valja zalivati, do nicanja jednom, a kasnije, ako nema padavina, u još dva-tri navrata. Prvi mraz rukola treba da dočeka kao dobro razvijena biljka.
Kidati je, a ne seckati
Kada kupujete rukolu, birajte krupnije listiće – što je manja, to je veća verovatnoća da je gorka. Salate s rukolom jedu se odmah čim se pripreme. Takođe, listove rukole ne treba seckati nožem. Ukoliko su veliki, iskidajte ih rukama.
Piše: Svetlana Mujanović
