OMAN SVE ČEŠĆE GAJENA BILJKA
Biljka oman (Inula helenium) kod nas je stigla iz Azije i brzo se odomaćila. Prijaju joj i ravnica i brdskoplaninski krajevi, a najčešće se ukorenjuje na utrinama. Sabijena utrinska zemljišta se retko kada koriste za uzgoj drugih biljaka, te oman može nesmetano da se širi. Od kada su njegova lekovita svojstva počela detaljnije da se proučavaju, i kada je utvrđeno da su ona zaista izuzetna, oman je počeo da se gaji i plantažno. Veće plantaže se mogu videti u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i mnogim drugim zemljama, a i kod nas se ukorenjuje na manjim parcelama. Tako je i PSSS Šabac počela da ga „uvodi“ na parcele svojih sugrađana i suseljana.
Oman je višegodišnja zeljasta biljka, jakog zadebljalog korena. U prvoj godini razvija lisnu rozetu s dosta krupnih listova, a početkom druge vegetacije, kao i naredih godina pojavljuju se cvetonosne stabljike, visine i do dva metra. Svaka grana se završava cvetnom glavicom žute boje. Biljka počinje da cveta u drugoj godini, obično u julu i avgustu. Seme ima lošu klijavost. Isptivanja su pokazala da se semenkama starim šest godina klijavost svede na samo 50 procenata.
Voli duboka i plodna zemljišta
Koren obiluje etarskim uljima, od 1,5 do 3 posto. Najviše je inulina, kojeg u jesenjim mesecima ima i do 45 procenata. Takođe, u korenu su i laktoni gorkog ukusa, triterpeni, smole i etarska ulja bogata kanforom i još dosta toga.
U svojoj postojbini pa i kod nas cenjen je zbog brojnih lekovitih svojstava. Poboljšava cirkulaciju, olakšava iskašljavanje gustog bronhijalnog sadržaja, pomaže u bržem zarastanju prelomljenih kostiju (koristi se spolja), oporavak mišića… Velik je spektar bolesti u čijem izlečenju razni oblici lekovitih smeša ove biljke (čajevi, masti, tinkture) se koriste u humanoj medicini. Sveži listovi omana ubrzavaju zarastanje rana i vlažnih ekcema. Koren se nekada stavljao na žar kao odbrana od komaraca itd.
Kako se pročuo po lekovitim svojstvima, i kod nas je oman počeo da se gaji plantažno, na manjim ili većim parcelama. U zavisnosti od veličine parcele, proizvodi se iz semena, ili rasada. Kako je koren cilj ove proizvodnje, za uzgoj omana najpogodnija su duboka, plodna zemljišta s dobrim fizičko-hemijskim osobinama. Može se gajiti i na peskovitim terenima, uz obezbeđeno navodnjavanje. Kao višegodišnja biljka, dobro podnosi niske temperature, pa u našim krajevima prezimljava bez oštećenja. Jako moćan koren omogućava mu da dobro podnosi sušu i gajenje bez navodnjavanja.
Dobri predusevi su strnine koje rano napuštaju parcelu, na kojoj se osnovnom obradom stvaraju što bolji uslovi za razvoj i rast korena. Na zakorovljenim parcelama poželjna su plitka oranja da bi se isprovocirali korovi i obradom smanjila zakorovljenost. Preporuka je da se takve parcele obrade više puta leti i u toku jeseni.
Osnovno đubrivo treba zaorati u jesen dubokim oranjem, a količine valja prilagoditi rezultatima analize zemljišta. Najčešće se koristi 100 do 140 kg/ha H, 80 do 100 kg/ha P i 100 do 120 kg/ha K. Prihrana azotom sledi u fazi intezivnog formiranja lisne rozete. Sitno strukturalna meka zemljišta dobro obezbeđena makroelementima, organskom materijom i duboko akumuliranom vlagom, dobar su uslov visokoprinosne proizvodnje.
Setva u leje i česta zalivanja
Plantaže omana podižu se na dva načina – iz semena, što je ređe, ili deljenjem starijih biljaka. Setvom semena se uobičajeno zasniva proizvodnja na većim površinama. Seme se prvo poseje u leje, a nije retka ni setva direktno na parcelu. Nicanje sitnog semena zahteva česta zalivanja, kako bi procenat izniklih biljaka bio dobar.
Najčešće se seje u pripremljene leje s velikim procentom organske materije, već početkom jula da bi sadnice bile spremne za rasađivanje u oktobru-novembru. Poželjno je da se to radi posle jesenjih kiša, a može i malo ranije, ako na parceli postoji sistem za navodnjavanje. Potrebno je dva grama semena, po kvadratnom metru leje i može se proizvesti 300 do 400 sadnica. Za jedan hektar potrebno 50.000 sadnica ili 150 do 200 metara leja.
Za razmnožavanje deljenjem koriste se biljke stare dve-tri godine. Prvo se odrežu stari listovi, zatim se glava korena podeli tako da svaki novi deo ima koren i izdanak. Koren se vadi i priprema za sadnju najčešće od kraja oktobra i tokom novembra meseca. Na površini pripremljenoj za sadnju otvaraju se brazde dubine 10 do 12 cm i širine 30 cm dok je razmak između redova 60 do 70 cm. Međuredni razmak se prilagođava mehanizaciji kako bi borba sa korovima bila lakša. Malčiranjem međurednih površina smanjuje se gubitak vlage i nicanje korova. Najbrža i najuspešnija proizvodnja se ostvari kada se sade delovi starih biljaka. Na njima se već u prvoj godini formira jaka lisna rozeta koja daje dobar, jak koren zbog čijih estarskih ulja se oman i gaji.
Korovi najveći neprijatelji
Parcele na kojima je oman posejan ili posađen u jesen, u proleće valja međuredno izkultivirati kako bi se uništio korov. Ova mera je naročito važna na poljima na kojima je proizvodnja zasnovana direktnom setvom. Iznikle biljke se do juna razviju toliko da pokriju međuredni prostor i uguše korove. U toku maja usev treba prihraniti azotom, i to đubrivima u amonijačno-nitratnoj formi. U zavisnosti od urađene analize plodnosti tla, za hektar je potrebno 200 do 250 kg.
Zahvaljujući moćnom korenu oman dobro podnosi sušu, ali na lakšim peskovitim zemljištima, u jakim sušnim periodima leta dobro dođe zalivanje. Kako je kod nas sve više izražena neujednačena raspodela padavina, pitanje je kada treba planirati zalivanje.
Vađenje, odnosno berba omana radi se u punoj tehnološkoj zrelosti, odnosno krajem jeseni u drugoj vegetaciji. To je vreme kad u korenu ima najviše etarskih ulja i drugih lekovitih supstanci. Vađenje je uslovljeno vremenom sadnje. Biljke iz jesenje sadnje se brže i bolje primaju i brže razvijaju lisnu masu u proleće, a to je dobar preduslov za razvoj robustnijeg i bogatijeg korena i veću dobit.
Zbog jake hidroskopnosti, izvađeni koreni su skloni truleži. Preporuka je da se, čim se izvade, pripreme i odnesu na sušenje. Suši se na temperaturi od 60 stepeni sve dok se vlaga ne smanji na 13 procenata. Zatim se pakuje u polietilenske kesice, a potom u višeslojne natron vreće. Sušenjem se od 3 kg sirovog korena dobije kilogram suvog. Pre pakovanja razvrstava se u dva klase, a klasira se po količini etarskog ulja (jedan ili dva posto), veličini korena, primesama drugih delova…
Ulje od omana
Ovo je narodni lek za lečenje kožnih bolesti i rana. Odvoji se po 25 grama sitno iseckanog korena omana i cveta s plodovima kantariona, sve stavi u teglu s 200 grama ribljeg ulja. Povezana tegla se drži tri sata u ključaloj vodi, pa procedi. Dobijenim uljem se maže koža ili natopi čista gaza ili meko platno i koristi kao oblog.
Oman s medom
Za olakšano izbacivanje sluzi iz pluća, kod kašlja i kamena u mokraćnim putevima, preporučuje se uzimanje omana i meda. Uzeti u jednakim delovima nastrugani svež koren omana i meda, dobro izmešati i držati na hladnom mestu, najbolje u frižideru. Konzumirati po jednu kafenu kašičicu 3-4 puta u toku dana. I, ne zaboravite. Biljka oman se koristi samo u tačno propisanim dozama.
Čaj od omana
Pet grama omana, tri grama majčine dušice, dva grama lista pitomog kestena izmešati, preliti s 200 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 120 minuta. Čaj se zatim procedi i pije po 1 kafena kašičica na svaka 2 sata (čaj protiv kašlja po dr Jovanu Tucakovu).
Pišu: dipl.inž. Jovan Sušić, PSSS Šabac i
dipl. inž. Svetlana Mujanović, „Dobro jutro“
