Kako proleće odmiče, a dani postaju sve topliji, tako se polako budi i čarobni svet gljiva. Neke od najpoznatijih iz prolećne grupe gljiva je su šljivovače, voćarke, trnovače ili glogovače i važe za veoma ukusne gljive, od kojih se prave paprikaši i prilozi uz glavna jela svih vrsta. Mogu se i pohovati i pržiti, služiti kao dodatak jelu ili kao glavno jelo. Kombinacija ima bezbroj.
Iako su u narodu poznate pod različitim imenima, u pitanju su dve gljive iz roda Entoloma, i to: Entoloma sepium (šljivovača) i Entoloma clypeatum (glogovača). Obe vrste mogu se pronaći u neposrednoj blizini žbunova i drveća iz porodice ruža (Rosacea), najčešće ispod šljive, mada se mogu pronaći i ispod drugih voćki, zatim u žbunovima trnjine i gloga. Pogotovo su poznate po tome da preferiraju starije i zapuštene voćnjake u kojima obilato i izdašno plodonose.
Šešir s ispupčenjem “provodnjene” površine
Obe gorenavedene gljive međusobno su veoma slične: imaju šešir beličaste do bež boje, od 10 do 12 cm u obimu, koji je u početku kupastog oblika, a kako gljiva sazreva, tako se polako širi, mada uvek zadržava vidljivo i karakteristično ispupčenje u sredini. Još jedna karakteristika šešira je u tome što ima takozvanu “provodnjenu” površinu, to jest, struktura mu je takva da deluje kao da je “povukao” vlagu.
Listići kod obe gljive naslonjeni su uz dršku, a kada je gljiva mlada, listići su joj beličaste do krem boje. Kako gljiva stari, tako listići dobijaju ružičaste tonove u većoj ili manjoj meri.
Drška im je vlaknasta i u boji šešira. Jestiv je samo šešir. Meso gljive je laganog i prijatnog mirisa koji podseća na brašno.
Šljivovača i glogovača prilično su česte gljive na Fruškoj gori i u periodu od aprila do sredine maja, ukoliko vremenske prilike to dozvole, plodonose obilato u žbunovitom pojasu obronaka planine, u voćnjacima, pa čak i u dvorištima.
Njima slična gljiva, mada mnogo ređa, takođe iz roda Entoloma, jeste Entoloma aprile. Ova, takođe jestiva gljiva, manja je i tamnija od prethodne dve i raste u simbiozi sa brestom.
Još jedna retka prolećna Entoloma jeste Entoloma niphoides, koja toliko podseća na šljivovaču da je pojedini naučnici smatraju albino varijantom vrste Entoloma sepium.
… i delikatesne đurđevače
Zahvaljujući godišnjem dobu u kojem plodonose, kao i tome što rastu u simbiozi sa biljkama iz porodice Rosacea, šljivovače i glogovače teško se mogu zameniti s nekom otrovnom gljivom, ali je zamena ipak moguća s veoma otrovnom olovastom rudoliskom (Entoloma sinuatum) koja je jesenja gljiva, mnogo krupnija od prethodne dve, ima žućkaste listiće i plodonosi po šumama.
Iako se u gljivarskoj literaturi podela po godišnjim dobima koristi kao jedan od metoda razlikovanja pojedinih gljiva, mora se voditi računa o tome da gljive ne poznaju i ne priznaju kalendare koje su sačinili ljudi, te se može desiti da tipično jesenja gljiva zaluta u prolećni period ako je prethodna zima bila blaga i nije bilo mraza koji bi gljivi signalizirao da joj je vreme da pređe u hibernaciju.
Calocybe gambosa (đurđevača) prolećna je jestiva gljiva koja raste u simbiozi sa biljkama iz familije ruža (Rosaceae) i prepoznaje se po mesnatom, zaobljenom šeširu beličaste do žućkaste boje, dršci i listićima manje-više u boji šešira. Meso joj je čvrsto i jakog mirisa na brašno. Javlja se u krugovima i linijama po šumama i obodima šuma.
Ova gljiva smatra se delikatesom, mada nekim ljudima ne prija njen izrazito jak miris i specifičan ukus na rotkve.
M. Daljev
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
