U ataru Novog Kneževca nevelika njiva, vlasništvo Time Jovanova, koji na jednom katastarskom jutru ume da proizvede prvoklasni paradajz i papriku. Od paprike pravi savršenu mlevenu začinsku papriku, dok paradajz ode u sok i džem. Naš domaćin inženjer je zaštite bilja i, kao svakom pravom Banaćaninu, ljubav prema poljoprivredi ni u penzionerskim danima ne bledi. A njivu i život koji se uvek iznova na njoj rađa, voli i Timina supruga Latinka, lekar. U ordinaciji leči ljude, a radeći na zemlji, kaže, leči svoju dušu.
Jovanovi na jednom katastarskom jutru uzgajaju papriku i paradajz, s tim što su samo na četvrtini ove površine oba useva. E, to je, kako Tima kaže, paradajz iz paprike.
– Obrađujemo svega šest katastarskih jutara, i u plodoredu na istom mestu paprika se nađe svake šeste godine. Plodored je najvažniji i prvi je i jedini uslov da se biljke zaštite od bolesti. Na ostalim površinama su kukuruz i pšenica. Paradajz i paprika su tradicija i ovo povrće dobro ide zajedno. Ali, ovakvo gajenje zahteva mnogo ručnog rada i zbog toga zauzima nekoliko redova, da bi površinu na kojoj je samo paprika mogao da kultiviram i imam prohod traktorom – objašnjava Tima Jovanov.
Sloga kuću gradi
Tima Jovanov svima želi da pokaže da na maloj površini može da se proizvede sirovina od koje se pravi gotov proizvod koji ima dodatu vrednost, kao i da svako ko se vodi ovakvim razmišljanjem može solidno i da zaradi.
- Želja mi je da pokažem da, kada porodica ima mali posed, ali udruženo radi na njivi i u svom domaćinstvu, može da ostvari zaradu. Poslednjih godina u ataru se vide samo mašine, a ljudi nema. I svi kukaju kako zemljoradnik može da opstane samo ako ima puno zemlje. Želim da pokažem da i manja površina može da donese lep prihod za život porodice. Zajedničkim radom smanjuju se troškovi proizvodnje, a ako je porodica složna, uz malu pomoć sezonskih radnika, voće i povrće mogu da prodaju kao gotov proizvod. Svakome za primer može da posluži ovo moje jedno katastarsko jutro, na kojem su paprika i paradajz. Ova proizvodnja ekonomski je isplativija od proizvodnje pšenice i kukuruza – poručuje Tima.
Šljiva paradajz u organskoj proizvodnji
Papriku i paradajz ovaj domaćin nakon nicanja ne tretira hemijskim zaštitnim sredstvima. Umesto njih, koristi preparate namenjene organskoj proizvodnji, a njivu đubri isključivo stajnjakom. Uzgaja samo šljiva pardajz, i to italijansku ranu sortu san marcano, koja je niskog rasta i veoma je rodna. Ova sorta je veoma zahvalna za uzgoj i svrstava se među najrodnije stare sorte. Plod je debeo, tvrd, mesnat i veoma sladak, te je veoma pogodan za proizvodnju kečapa i sosova.
Upravo zbog ovih karakteristika Tima je odlučio da ovoj sorti nadogradi novu vrednost. Zbog toga paradajz prebira, i to nekoliko puta, da ne bi zalutao koji oštećen ili pokvaren plod. Od njega pravi sok, tako što ga ručno melje na malim mašinama.
I tako nastane džem od paradajza
– Na preporuku starijeg sina, supruga i ja odlučili smo da, pored soka od paradajza, napravimo i proizvod koji je često bio prisutan na astalima banatskih domaćica, ali je iz nekih razloga otišao u zaborav – džem od paradajza. Sada se slobodno može reći da je reč o novom proizvodu. Džem od paradajza rezultat je zajedničkog projekta s Tehnološkim fakultetom iz Novog Sada i Zadružnim savezom Vojvodine. Ima samo dva sastojka – paradajz i šećer. Ne sadrži tajni sastojak, ali tajna njegovog ukusa, teksture i izgleda jeste u dugotrajnom kuvanju. Kako bi džem ostao intenzivno crvene boje, mora se kuvati na tihoj vatri, a taj proces traje od šest do osam sati – objašnjava Jovanov.
Ovaj nesvakidašnji proizvod postao je popularan, a Tima je za njega na beogradskom Etno sajmu hrane i pića, održanom prošle godine, dobio specijalno priznanje. Za sada nije zaživela masovna prodaja ovog džema, ali svi koji su ga probali kažu da je izuzetan, te Jovanovi uskoro očekuju da će i on početi da se dobro prodaje.
A paprika – horgoška
S Timine njive stiže i paprika, i to ne bilo koja već horgoška šestica. Kako je reč o industrijskoj biljci, veći deo roda namenjen je za fabriku „Aleva“ iz Novog Kneževca, a manji deo Tima zadržava, i za sopstveno tržište proizvodi mlevenu crvenu začinsku papriku.
– Biram zdrave plodove intenzivno crvene boje. Na paprici ne sme da bude nijedna crna tačkica, bilo kakvo mehaničko oštećenje ili trulež. Važno je plodove dobro oprati. Kada se prosuše, nižem ih u vence, i okačim da stoje na vazduhu. Kasnije ih sušim i na na toplom vazduhu u mini sušari koju sam sâm osmislio. Osušenu i opranu papriku zatim cepam, izbacujem seme, odbacujem peteljku i ostavljam filete. Suve filete meljem na mlinu s kamenom – priča naš domaćin.
Timina mlevena paprika kupce nalazi u Senti, njegovoj rodnoj Čoki i na različitim manjim i većim sajamskim manifestacijama. Interesovanje za nju pokazali su proizvođači kulena, a domaćice koje su je probale drugu ne kupuju jer, kako kažu, ni od jedne paprikaš, gulaš, riblja čorba i druge kulinarske zavrzlame nemaju tako lepu boju, kao od ove Timine.
Tima i Latinka su zajedno osmislili pakovanja paprike i džema koja mogu da budu lep poklon. Tako kupci prijateljima i rođacima nose zanimljive teglice od 250 grama džema od paradajza ili mlevene začinske paprike, ili flaše od 750 ml soka od paradajza. Lepo upakovano, odličan je suvenir, pravi mali banatski brend, pod zajedničkim imenom „Sa Timine njive“.
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
