Zaposleni u „Šuljaginoj“ pekari u Užicu opet su nadmašili sebe. Za deveti po redu „Žestival“ pripremili su najveću komplet lepinju na svetu, koja je podeljena posetiocima ovog festivala prirode, kulturnog nasleđa i voćnih rakija, održanog na gradskom trgu u Užicu.
Za ovaj „Žestival“ pekara „Šuljaga“ je pripremila tri džinovske komplet lepinje, i svaka je u prečniku merila više od jednog metra. Pored njih posetiocima i gostima festivala podeljeno je i oko 200 komplet lepinja standardnih dimenzija. Interesovanje je bilo veliko, i sve su „planule“ za nekoliko minuta. Na degustaciji su prednost imali najmlađi, mada su i oni stariji imali priliku da večeraju „najbolji doručak na svetu“.
-Nismo štedeli na kajmaku, jajima i pretopu, jer nam je cilj da komplet lepinja koju tradicionalno spremamo za ‘Žestival’ svake godine bude veća i sočnija od prethodne. Po reakcijama, to nam i uspeva – kaže za „Dobro jutro“ Dragan Lazić, vlasnik kultne pekare „Šuljaga“, najstarije pekare u Užicu
Priprema festivalskih komplet lepinja trajala je sat vremena i u njoj su učestvovali svi zaposleni u pekari „Šuljaga“. Kažu, da su tri džinovske lepinje pripremljene za ovu priliku dovoljne da nahrane stotinak ljudi. Komplet lepinja ili „lepinja sa sve“ specijalitet je užičkog kraja, a poznati gastronomski sajt „Tejst atlas“ proglasio ju je krajem prošle godine najboljim doručkom na svetu
– Komplet lepinja se priprema tako što se na ispečenoj lepinji skine poklopac, pa se na njenom donjem delu ručno umute sveže jaje i kajmak. Nakon toga, lepinja se stavlja u zidanu peć na bukova drva da se zapeče. Kada se zapekne, vadi se iz peći i zaliva toplim pretopom. Obično se jede uz kiselo mleko ili jogurt– objašnjava Lazić.
Za nju su popotrebni pečena lepinja od 200 grama, dve kašike starog kajmaka (oko 50 grama), jedno kokošije jaje i pretop. Pretop, moca ili moča je masnoća koja ostane u plehu posle pečenja jagnjećeg ili svinjskog mesa u pekarskoj peći. „Kompletuša“ kako joj gurmani tepaju, prava je „energetska bomba“, pa nije preporučljivo da se obeduje svaki dan, ali je rado jedu deca, mladi i stari, podjednako žene i muškarci.
-I jede se prstima, tako što se delovi poklopca umaču u nadev, pa tek pošto se on pojede prelazi se na donji, pretopom natopljen i najukusniji deo. A i on se jede tako što se prstima otkida zalogaj po zalogaj. Kod nas se uz lepinju na sto ne iznosi escajg. Gosti sa strane obično je grizu kao pljeskavicu i po tome se daju lako prepoznati oni koji nisu iz ovih krajeva – kaže u pekari „Šuljaga“.
Tekst i foto: Željko Dulanović
