Pre cvetanja loze obavezno se primenjuje mera prekraćivanja lastara – uklanjanje dela lastara s ciljem da se njihov porast zaustavi na desetak dana i za to vreme hrana usmeri u cvasti.
Najčešće greške su neodgovarajuća i neblagovremena prihrana vinove loze, izostanak mera zelene rezidbe.
U ovom periodu treba obaviti i prihranu vinove loze koje se obavlja nekim od azotnih đubriva.
U vinogradarskim krajevima Srbije loza cveta od kraja maja do polovine juna. Cvetanje je jedan od najvećih činilaca dobre rodnosti. S obzirom na to da ova faza u razvoju loze može biti otežana i poremećena, ne samo klimatskim prilikama, već i agrotehničkim greškama i propustima, na nju treba obratiti posebnu pažnju. Dobar rod grožđa najviše zavisi od klimatskih prilika u doba cvetanja. Ukoliko nastupi dugotrajni kišni period, pad temperature ili suvi vetrovi, oplodnja i zametanje bobica teći će otežano.
Sada je vreme da se podsetimo na to šta sve treba raditi do jeseni u vinogradu, od trenutkla cvetanja do berbe. Do sredine juna, dok se ne završi cvetanje, iskusni vinogradari ne zalaze u zasade. Ovo čine da ne bi nekim neopreznim postupcima izazvali pojačano osipanje cvetova, slabiju oplodnju, rehuljavost grozdova, manju rodnost… Ovi poremećaji najviše zavise od klimatskih prilika (prevelika vlažnost u vreme cvetanja, temperatura ispod 15 stepani, suvi i topli vetrovi), ali ih često pospešuju i greške vinogradara.
Greške na početku i zašto ih izbeći
Najčešće greške su neodgovarajuća i neblagovremena prihrana vinove loze, izostanak mera zelene rezidbe (plevljenje čokota, zakidanje lastara i zaperaka), usled čega se hranivo, umesto na rodne delove čokota, preusmerava na neproduktivnu zelenu masu.
Prašenje vinograda i prskanje loze protiv plamenjače u vreme cvetanja takođe su greške koje vinogradari moraju da izbegavaju. Naročito je štetno prašenje zemljišta. Prskanjem se temperatura zemljišta snižava i javljaju se poremećaji u funkcionisanju korenovog sistema. Ako se ova mera preduzme u doba masovnog cvetanja, odraziće se na oplodnju, izazvati rehuljavost grozdova i slabiji rod.
Preterana bujnost uzrok je nedovoljnog prisustva hraniva u rodnim organima loze. To uveliko ometa cvetanje, oplodnju i zametanje bobica. Ako se u maju propisno opleve čokoti, nakon završenog cvetanja valja preduzimati dodatne mere sprečavanja loze da preterano buja. Zalamaju se svi vrhovi lastara na čokotu kada pređu visinu kolja ili najvišu žicu na špaliru. Na ovaj način zaustavlja se njihov porast, a hranivo usmerava na rod.
Od viška zaperaka boli glava
Suvišan broj zaperaka šteti čokotu. Troše mnogo hranljivih materija, zagušuju čokot zelenom masom i tako stvaraju povoljne uslove za pojavu bolesti i štetočina.
U poslednje vreme, umesto potpunog uklanjanja, zaperci se prekraćuju na dva do četiri lista. Ustanovljeno je da mlado lišće zaperaka ima važnu ulogu u boljoj ishrani grožđa i lastara, da utiče na povećanje krupnoće grožđa i na veću otpornost loze prema niskim temperaturama.
- U ovom periodu lastari dostignu dužinu od 15do 20cm i tada se sprovodi mera zelene rezidbe – lačenje. Lačenje se još naziva i plevljenje lastara. To je, ustvari, odstranjivanje lastara koji nepotrebno troše raspoloživa hraniva. Na taj način se ispravljaju greške načinjene pri rezidbi na zrelo, a istovremeno, služi za usklađivanje bujnosti i rodnosti sorte. Lačenjem se odstranjuju lastari s višegodišnjeg stabla i delova kordunice. Zatim se uklanjaju nerodni lastari kako bi se omogućila bolja ishrana rodnih. Ako su iz istog okca izbila dva lastara, lačenjem se uklanja manje razvijen i slabije rodan, a ostavlja se razvijeniji i rodniji. Lačenje se obavlja ručno jer se lastari u tom porastu vrlo lako očenjavaju. Ukoliko se s lačenjem zakasni pa se izvodi kada lastari dostignu duži rast, ono se mora izvoditi makazama – kaže prof. dr Dragoljub Žunić.
Zaustaviti plamenjaču i pepelnicu
U poslednje vreme, umesto potpunog uklanjanja, zaperci se prekraćuju na dva do četiri lista. Ustanovljeno je da mlado lišće zaperaka ima važnu ulogu u boljoj ishrani grožđa i lastara, da utiče na povećanje krupnoće grožđa i na veću otpornost loze prema niskim temperaturama.
- Neophodno je početi sa zaštitom vinove loze – ističe profesor Žunić. – Plamenjača se intenzivno širi u periodu maja i juna, pa do kraja vegetacije može dovesti u pitanje čitav rod. U vreme kada lastari dostignu dužinu od 30 do 40cm, mogu se na naličju lista primetiti prvi znaci zaraze. Javljaju se u vidu beličastih pega na naličju listova. Ako vladaju povoljni uslovi, zaraza se intenzivno širi. U zavisnosti od uslova za širenje zaraze, do cvetanja loze morta da se sprovode 1 do 2 tretiranja sredstvima na bazi bakra.
Prvo tretiranje protiv pepelnice sprovodi se kada lastari dostignu dužinu 10 do 20cm, a drugo 7 do 10 dana pre cvetanja. Za razliku od plamenjače, pepelnica se može suzbiti nakon pojave prvih vidljivih zaraza, no bolje je ne dozvoliti da do njih dođe. Pri tretiranju preparatima protiv plamenjače njima se mogu dodati fungicidi protiv pepelnice.
Suzbijanje korova, razbijanje pokorice, prihrana
Prolećni meseci, u većini naših vinogradarskih područja, meseci su sa dosta padavina. One pogoduju razvoju korova, te se moraju primenjivati mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina zemljište u vinogradu se uledi, te se stvara pokorica koju treba razbijati češćom plitkom obradom zemljišta. Istovremeno, do cvetanja loze treba sprovesti 1 do 3 kopnje, kako bi se uništio korov oko čokota. Kopnja i razbijanje pokorice u međurednom prostoru doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze. U ovom periodu treba obaviti i prihranu vinove loze. Prihranjivanje se obavlja nekim od azotnih đubriva. Količine zavise od starosti zasada, rodnosti u prethodnoj godini i niza drugih činilaca. Najčešće se po aru vinograda upotrebi 10 do 15kg nekog od azotnih đubriva. Prihranjivanje se može obaviti i upotrebom folijarnih đubriva.
- Do cvetanja loze obavezno se primenjuje mera prekraćivanja lastara. Prekraćivanje lastara predstavlja uklanjanje dela lastara, kako bi se njegov porast zaustavio na desetak dana i za to vreme hrana usmerila u cvasti. Razlikuju se dve mere: pinsiranje i zalamanje lastara. Pinsiranjem se uklanja vrh lastara s nekoliko mladih listova. Ako se pinsiranje sprovede neposredno pred cvetanje, poboljšava se oplodnja. Prekraćivanje lastara sprovodi se kada lastari dostignu dužinu iznad zadnjeg reda žice ili rastu u međuredne prostore i ometaju obavljanje drugih mera. Pri zalamanju se mora voditi računa o tome da na rodnom lastaru iznad zadnje cvasti ili grozda ostane 8 do 10 listova, neophodnih za pravilnu ishranu grozdova – savetuje prof. Žunić. – Treći vid zalamanja odnosi se na zalamanje ili uklanjanje zaperaka. Ukoliko je sortna karakteristika velika razgranatost lastara (dosta zaperaka, npr. kardinal, traminci i dr), suviše veliki broj zaperaka čini špalire vrlo gustim, nedovoljno osunčanim i provetrenim. Veliki broj grozdova tada se nalazi u senci. Bolje je prekraćivati zaperke, nego ih u potpunosti uklanjati. Prekraćivanje se obavlja na rastojanju od 4 do 6 razvijenih listova.
To su neophodne mere koje treba sprovesti u vinogradu koji je u periodu eksploatacije. U mladim, tek posađenim vinogradima i vinogradima u drugoj i trećoj godini po sadnji, sprovodi se: redovno održavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova, lačenje, vezivanje lastara, nega lastara koji će služiti za formiranje vertikalnog dela stabla i krakova, kordunica, zaštita, prihranjivanje, postavljanje naslona, popuna praznih mesta u vinogradu.
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
