Šumadija ne može da se pohvali bogatstvom vode i to je važan činilac koji utiče na strukturu voćarske proizvodnje. Pretežno se gaje šljive i jabuke, ali stručnjaci sada savetuju da bi bezvodna Šumadija mogla da pogoduje i trešnji. Kažu da bi trešnja u budućnosti mogla da preuzme primat u voćarstvu Šumadije, najviše zbog pogodne klime, ali i zbog relativno dobre cene na tržištu.
Profesor dr Dragan Radivojević s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da bi za Šumadiju, koja “kuburi” s vodom, trešnja možda bila idealna voćka, a pogodna je i zato što sazreva pre perioda velikih suša u julu i avgustu.
Dobro rađa i bez zalivanja
Sudeći po posećenosti stručnog predavanja, koje je u Kragujevcu svojevremeno održao profesor Radivojević, voćari iz ovog kraja zainteresovani su za to da se oprobaju u gajenju trešnje, koje sada ima na gotovo neznatnim površinama.
– Šumadija odgovara trešnji, čak više nego jabuci koja je, pored šljive, najzastupljenija u ovom kraju. Njene potrebe za vodom su male, a ovaj region ima relativno malo vodotokova. Zbog toga trešnja ima perspektivu. Ona uspešno može da se gaji i bez zalivanja, samo što u tom slučaju proizvođači moraju da idu na bujnije podloge koje lakše podnose sušu, a rastojanja moraju da budu veća – kaže prof. Radivojević.
Ono na šta proizvođači moraju da obrate pažnju jeste da se kod trešnje sve više vodi računa o kvalitetu ploda.
– Plod mora da ima odgovarajuću krupnoću. Minimalni standard je 26 milimetara u prečniku. Ako su plodovi preko te krupnoće, oni mogu da postignu visoku cenu na tržištu. Pošto nismo u finansijskoj mogućnosti da štitimo trešnju od kiše tokom perioda sazrevanja, proizvođači moraju da biraju sorte čiji su plodovi otporni na kišu i na pucanje jer se kod trešnje traži izuzetno kvalitetan plod – ističe profesor Radivojević.
Voli sunce i suv vazduh, bez jakih vetrova
Trešnja se gaji za potrošnju u svežem stanju, a tek manje količine za preradu. Jednom ubrane trešnje više ne sazrevaju, pa se moraju brati zrele. Sveže trešnje su sjajne, pune i sa žarkozelenim peteljkama, a mogu biti s mekanim ili sa čvrstim mesom ploda.
Trešnja traži mnogo sunca i toplote. Cvetanje počinje kad prosečne dnevne temperature dostignu 10 do 11 stepeni, a najbolje se oplođuje pri prosečnoj dnevnoj temperaturi između 15 i 20°C. Dobro podnosi niske temperature u doba dubokog mirovanja.
Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu, jer njen koren ima veliku apsorpcionu moć. Potrebno joj je oko 500mm padavina godišnje, naročito ako su dobro raspoređene. Ne podnosi visoku relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Povećana relativna vlažnost vazduha uzrokuje na trešnji pojavu bolesti. Povećane padavine ometaju zametanje cvetnih pupoljaka i izazivaju slabu oplodnju, opadanje plodića i na kraju pucanje plodova.
Trešnji najbolje odgovaraju duboka i rastresita, blago kisela zemljišta, neutralne ili blago alkalne reakcije (rN 5–7), aluvijalna zemljišta, peskovite ilovače, posmeđene crvenice, propusni krečnjak. traži umerena vazdušna strujanja. Ne podnosi jake vetrove, posebno u doba cvetanja, zato što kod jačih vetrova pčele ne lete.
Trešnja se uspešno gaji između 30° i 60° severne širine, na nadmorskoj visini do 1.000 metara. Za sigurniji gajenje trešnje bolje su severne, od južnih ekspozicija ako su dovoljno visoke. Voćke je bolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Za kućne vrtove najpogodnije su sorte niskog stabla. Voćke velike krošnje i odgovarajuće visine zahtevaju razmak od najmanje 10m. Neke sorte zahtevaju oprašivače, pa je uvek potrebno posaditi najmanje dva stabla. Trešnja je u punom rodu nakon 6 do 8 godina, a stablo može doživeti 50 i više godina.
Kordija i regina za veći profit
Cena trešnje od 1 evra po kilogramu obezbeđuje solidan profit po jedinici površine, smatra Radivojević. On voćarima za što veći i kvalitetniji prinos preporučuje sorte kordija i regina, zbog njihovog kasnijeg sazrevanja i čvrstih plodova.
Malobrojni proizvođači plantažnog sistema uzgoja trešnje imaju poučna iskustva, koja rado prenosi budućim kolegama. Dejan Protić, iz Lapova, uzgaja tri sorte trešanja – kordiju, reginu i feroviju. Voćarstvom je počeo da se bavi nakon što je prodao firmu za proizvodnju papirne galanterije. Novac je uložio u zasad trešanja u Lapovu, u kojem gotovo svaka kuća ima voćnjak za sopstvene potrebe. Kako kaže, igrom slučaja odabrao je kasne sorte. Odlučio se za gustu sadnju (1×3 metra), te je na oko 2 hektara posadio 3.800 stabala.
– Projekcija je 10 kilograma roda po stablu. Međutim, imali smo nekoliko loših godina zaredom. Pre tri godine je mraz učinio svoje, iako sam ložio vatre i zadimnjavao voćnjak. Pre dve godine oprašivanje je bilo slabo, iako sam imao 30 svojih košnica u zasadu. Najveći problem bila je visoka temperatura za vreme oprašivanja u toj godini. U vreme cvetanja, temperatura vazduha je tada bila i do 29 stepeni. Da sam imao rane sorte, možda bih ovaj problem izbegao. Zato savetujem budućim proizvođačima da pre odabira proveravaju temperature na parcelama na kojima žele da podignu voćnjak. Idealna temperatura za oprašivanje je 16 stepeni – kaže Protić.
Ovaj proizvođač navodi da su sve tri vrste trešnje koje je posadio kalemljene na podlozi gisela 6. Njegove trešnje daju kvalitetne plodove prečnika 3 centimetra, za koje je prve godine njegovog bavljenja voćarstvom cena bila 300 dinara po kilogramu.
Dejan Protić preporučuje rane sorte
Od tri vrste koje gaji, kaže, za njega je najbolja kordija. Ona ima dobru pigmentaciju, lep odsjaj i izgleda primamljivo. Plod je otporan na pucanje. A sve tri zahtevaju samo preventivnu zaštitu i redovno održavanje. Rezidbu obavlja dva puta godišnje zbog guste sadnje. Isto toliko puta nosi zemlju na analizu, kako bi bio siguran da biljke dobijaju sve što im treba.
Kada je reč o navodnjavanju, Protić se opredelio za jedno zalivanje na svaka 3 dana, i to sa 10 litara vode po biljci. Kako tvrdi, on nije imao problem sa sušenjem stabala, kao ni s pucanjem plodova zbog previše vode koje trešnja povuče iz korena.
– Kod ovih sorti, na ovoj podlozi, mala je granica između bujnosti i plodnosti i o tome treba dosta voditi računa. Zbog toga sam se povezao sa stručnjacima i savetodavcima, kako bi taj deo gajenja trešanja bio besprekoran – kaže Dejan.
Iako se suočio s problemima u proizvodnji, Dejan Protić navodi da ne može da kaže da je pogrešio. Preostaje mu da se bori s onim što je zasadio.
– Zadovoljan sam kvalitetom plodova. Zaista su otporne na pucanje, ujednačene su veličine, pa je pravo zadovoljstvo ređati ih u gajbice, a svaka je 30 milimetara. O kvalitetu govori i podatak da merimo 24 briksa, odnosno procenta šećera u plodovima. Ipak, mislim da je možda bolje da sam odabrao rane sorte, ali sad ne mogu nazad – zaključuje naš sagovornik.
B. Nenković
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
