NEDELJKO ADAMOVIĆ IZ ISAKOVA GAJI KRALJICU VOĆA
Plodna zemlja i odgovarajuća nadmorska visina sela Isakovo kod Ćuprije pokazali su se kao odlična kombinacija za dobar uzgoj jabuka. U selu gde većina meštana radi u inostranstvu Nedeljko Adamović se odlučio da ostane na svojoj dedovini i podigne voćnjak sa jabukama. Na četiri hektara posadio je oko 4.000 stabala dve sorte – ajdared i florina.
Za florinu se odlučio, jer lako može da se uzgaja organski:
– Florinu sam posadio 2020. godine i ona je u bio proizvodnji. Taj voćnjak ne prskam hemijskim sredstvima. Ova sorta ima takvu genetiku da ne mora da se prska. Florina je najmanje zahtevna za uzgoj. Kada bih ponovo sadio jabuke, samo bih nju zasadio. Florina je malo manja od ajdareda, ali je tvrđe kore i otporna na bolesti. Na kori ima svoju belu skramu. Berem je u rukavicama, kako ne bih tu skramu skinuo. To je njena prirodna zaštita od svih spoljnih uticaja. I zato može dugo da se čuva u skladištu posle berbe.
Prolećni mraz „obrao“ pola roda
Adamović kaže da mu je ove godine mraz uništio gotovo polovinu roda:
– Takođe je problem što su proleća sušna i sa niskim temperaturama. Pčele ne izlaze ako je temperatura ispod 10 stepeni, a biljka prati kalendarski period. Ako procveta kada je vreme po kalendaru, a pčele nisu izašle zbog hladnoće, neće doći do oplodnje. Biće roda, ali ne dovoljno.
Naš sagovornik kaže da praktikuje dva načina rezidbe:
– Jednom režem na zeleno, mesec dana pred berbu. Tada orežem oko 50 odsto, ostalo posle berbe. Imam mnogo stabala i ne bih stigao sve u februaru. Posle toga čekam da ozeleni pa da pokosim. Kosidbu radim traktorom. Ranije sam frizirao voćnjake ali su tako veliki troškovi, a i manje je oprašivača. Kada oprašivači dođu na prve cvetove, kao što su maslačak i bela rada, oni će sleteti i na cvet voćke. Tako će priroda da odradi svoje prizivajući oprašivače.
Za prihranu i zaštitu ovaj voćar koristi preparat od koprive koji sam pravi:
– Đubrim preparatom od koprive folijarno preko lista. Kopriva na proleće stoji u vodi nekoliko dana, dok voda ne postane zelena. Onda se razblaži vodom u razmeri 1:10 i atomizerom se prskaju jabuke. To se radi kada se pojave prvi listovi. U zavisnosti od toga kakva je godina, može više puta da se prska, a ove godine nije trebalo jer je bilo kiše, zemlja je dobra. Kopriva jača stabla, a kada je stablo jako neće doći do bolesti. Kopriva u sebi ima sve mikroelemente koji su potrebni jednoj biljci. Sadrži i kalcijum koji je bitan za jačanje korena i stabla.
List krompira dobar fungicid
I protiv štetočina Adamović se bori prirodnim putem:
Ako se javljaju grinje i lisne vaši prskam ih preparatima koji se prave od lista krompira. Nakon berbe krompira list se izbalira i sačuva za proleće. To se takođe potapa u vodu, nakon 48 sati se ocedi i razblaži vodom u razmeri 1:10 i prska preventivno protiv grinja, kada ozeleni, krajem aprila. Ovaj preparat je dobar fungicid. Inače, do aprila nikakve bolesti ne napadaju jabuku, jer je ovde nadmorska visina oko 300 metara.
Naš sagovornik kaže da voćke ne navodnjava i da u tom kraju ima dosta podvodnih voda pa čak i termalnih. Između redova kosi traktorom, a korov u redu prska mlekom.
Florina stiže 10 dana posle ajdareda. Berba je u drugoj polovini septembra ili početkom oktobra. Spada u srednje kasne sorte. Ajdared spada u ranije sorte, krupniji je i lepši na oko. Ali florina je slađa jabuka jer ima veći procenat šećera. Prinosi florine su oko 50 tona opo hektaru – kaže Adamović.
Ovaj voćar sortu ajdared uzgaja u konvencionalnoj proizvodnji:
– Ajdared sam zasadio 2017. godine. U punom je rodu i rađa od 50 do 100 tona po hektaru. To je veoma tražena jabuka na našem tržištu pa sam je zato i zasadio. Nežna je sorta i traži stalnu zaštitu. Plodovi su krupni, imao sam jabuku od čak 1,2 kg. Ajdared je brižna majka, sve sastojke ne uzima za stablo već za plod i zato je stablo često tanko i osetljivo, a plod krupan. Dok florina, kada je kišna godina, ima dovoljno i za sebe i za plod, ali ne daje previše plodu. Ona hrani sebe i zato je zdrava.
Ajdared spada u zimske sorte jabuka. Bere se u drugoj polovini septembra. Ima tanku koru i teško se čuva. Jabuke prodajem na veliko. Ranije sam prodavao Rusima, ali od rata u Ukrajini njih više nema. Nedavno sam kupio hladnjaču pa sada mogu da čuvam voće duže nego ranije – kaže Nedeljko Adamović i dodaje da voli ovaj posao i da je zato veoma posvećen uzgoju voća.
Piše: Jelena Lukić
Ajdared
Ajdared je stara američka sorta jabuke nastala 1935. godine ukrštanjem sorti Jonatan i Vagner. Karakterišu je visok prinos i pogodnost za gajenje u uslovima plantažnog zasada, i zbog ovih svojih karakteristika dugo je bila najzastupljenija sorta u našim zasadima, a i danas je dosta zastupljena. Zbog krupnog i lepog ploda i mogućnosti neobično dugog skladištenja plodova, vrlo je cenjena posebno među proizvođačima. U pitanju je zimska sorta koja sazreva početkom oktobra. Plodovi su krupni do vrlo krupni (180-250 grama), okruglastog, blago spljoštenog oblika. Osnovna boja ploda je žućkastozelena, sa dodatnom crvenom bojom u manjoj ili većoj meri. U pitanju je stranooplodna sorta, a dobri oprašivači su joj Zlatni Delišes, Greni Smit, Jonatan, Vista bela.
Florina
Florina je francuska sorta jabuke nastala ukrštanjem sorti jabuka: Zlatni delišes, Starking, Red Rom Bjuti i Jonatan. Glavna karakteristika ove sorte je otpornost na bolesti, pre svega na pepelnicu i krastavost ploda, pa se preporučuje za organsku proizvodnju jabuke. Plod je krupan, meso čvrsto, slatko nakiselog ukusa. Pokožica je bledožuta prekrivena tamnocrvenom bojom. Vreme zrenja je polovinom oktobra, može se sačuvati do kraja marta, i sa čuvanjem dolazi do poboljšanja organoleptičkih osobina ploda.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
