STANISAVLJEVIĆI IZ DONJEG VRANOVCA
Za paradajz kažu da je “rajsko voće”, ali oni koji žive od uzgoja ovog povrća ne mogu baš da se pohvale da im je život kao u raju. Niske cene i nelojalna uvozna konkurencija često znaju da naprave pakao od života žiteljima juga Srbije gde se paradajz najviše uzgaja. Samo u nekoliko lebanskih sela godišnje se zasadi četiri miliona korena paradajza. Od tog broja 20 hiljada pripadaju porodici Stanisavljević iz Donjeg Vranovca koja paradajz gaji više od pet decenija.
Za sve ove godine uspeli su da naprave mali proizvodni pogon gde se u sezoni, samo tokom jednog dana ubere i upakuje tona paradajza. Paradajz se gaji u plastenicima, a Stanisavljevići ih imaju 16 i prostiru se na skoro dva hektara.
Jedini izvor prihoda
– Dobra je ova godina, zaista sam zadovoljna. I kvalitet, i kvantitet su onakvi kakvi smo se nadali da će biti – hvali nam se snaja Ana koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, dok nam pokazuje ovogodišnji rod. Milina je gledati zdrave plodove i stabljike u lepo obrađenom plasteniku, sve “pod konac”. Plastenici su u produžetku ekonomskog dela dvorišta u kome se uz muziku pakuje paradajz za prodaju.
Ana kaže da njihov paradajz putuje u celu Srbiju, i prodaje se u marketima i na pijacama.
– Paradajz je naš život, to nam je jedini izvor prihoda. Živimo od toga, školujemo decu, obnavljamo opremu i, što je najvažnije, finansiramo sledeću sezonu – ističe Ana koja je smelo pre 22 godine odlučila da unapredi proizvodnju i da plastenike zameni modernijim.
Uložili su sve što su imali, odustali čak i od izgradnje nove kuće samo da bi količinom i kvalitetom bili konkurentni na tržištu. A počeli su na par ari zemlje, sa drvenom konstrukcijom, dok su od mehanizacije imali samo jedan kamion kojim su razvozili robu.
Organska proizvodnja prvi cilj
– Suprug Bojan i ja nismo hteli da budemo prepodavci i šverceri već da stvorimo posao od koga ćemo živeti. Svekrva Radmila i svekar Slobodan su već imali iskustvo i zemlju i sa našom energijom uspeli smo da sve ovo stvorimo – objašnjava naša sagovornica.
Ana se priseća svojih povrtarskih početaka i dodaje da su im najteže godine bile 2002. i 2005. kada je cena paradajza bila od 3 do 5 dinara.
– Kada smo to uspeli da preživimo znali smo da ćemo uspeti. Ovo je tažak posao, radi se po 16 sati dnevno i duže ako se mora. Da bi ubrali ovaj plod treba raditi šest meseci svakodnevno. Ali, lep je osećaj gajiti hranu na jedan pošten način. Dajemo sve od sebe da do kupca dođe kvalitet. Ove godine smo potpuno prešli na organske preparate, ali još uvek nemamo sertifikate za organsku proizvodnju, to nam je u planu. Ono što mi jedemo za našim stolom taj paradajz ide i kupcima – kaže Ana i dodaje da su to uglavnom sorte “matisimo”, “beladona” i kalemljeni “runer”.
Od svake boje po koji struk
Ono po čemu se Stanisavljevići izdvajaju kao proizvođači paradajza su specijalne sorte pa tako imaju i purpuran, crn, narandžast, žut, sitan crni paradajz… Specijalne sorte Ana gaji i u saksijama, čisto radi eksperimenta.
– Cena ovog paradajza kreće se i do 1.000 dinara po kilogramu tako da se isplati ali još uvek ne možemo da se potpuno preorijentišemo samo na njih, jer moramo još da istražimo tržište. Ovo nije proizvod za svakog i zato treba biti oprezan. Stalo nam je da budemo najbolji u ovom poslu i da uvodimo novine jer je potrebno da idemo u korak sa inostranom konkurencijom – veli takođe povrtarka iz Donjeg Vranovca kod Lebana.
– Činjenica je i da država pomaže kao nikada pre i da su na raspolaganju subvencije za sve vrste ulaganja u povrtarstvo – naglašava Ana Stanisavljević.
Pobednica Paradajz festa
U lebanskoj opštini svakog jula organizuje se privredno-turistička manifestacija Paradajz fest u cilju promocije i podrške proizvođača paradajza. Tokom trodnevne manifestacije posetioci mogu da uživaju u “carstvu paradajza”, a biraju se i najbolji izlagači u različitim kategorijama. Ana je prošle godine proglašena za najboljeg proizvođača paradajza.
Kalem za bolje prinose
Ove godine zasadili su i 4 hiljade korena kalemljenog paradajza i to “runer”, uvezenog iz Bosne. Tačno je da je kalem manje zahtevan za negu i da daje dobre prinose. Za sada su zadovoljni onim što su uložili, jer su očekivana i opravdana veća ulaganja u startu, kaže Ana.
Piše: Daliborka Alihodžić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
