BEZ NAVODNJAVANJA NEMA USPEŠNOG VOĆARSTVA (2)
Navodnjavanje je jedan od najvažnijih uslova za savremenu voćarsku proizvodnju, za visoke prinose kvalitetnih plodova koji će voćaru osigurati odgovarajuću zaradu. Uspeh u proizvodnji voća u velikoj meri zavisi ne samo od dovoljnih i blagovremenih zalivanja zasada, nego posebno i od kvaliteta vode za navodnjavanje. Voda, pre svega, mora biti čista, odnosno nezagađena organskim i neorganskim nečistoćama i patogenima, a njen hemijski sastav mora da bude primeren njenoj nameni.
Pre odluke o zasnivanju proizvodnje, potrebno je obezbediti dovoljnu količinu vode odgovarajućeg kvaliteta. Bez obzira o kojim izvorima snadbevanja se radi, osnovni kriterijumi kvaliteta vode se moraju obezbediti. Zna se, naravno, da ravničarske vode u našoj zemlji češće imaju neodgovarajuću pH vrednost, neželjeno prisustvo nekih jona ili neodgovarajući EC koeficient u odnosu na vode koje se slivaju sa viših predela. A, najvažniji elementi koji utiču na kvalitet vode su njena pH vrednost, sadržaj kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), gvožđa (Fe), natrijuma (Na), hlora (Cl), bikarbonata (HCO3) i elektroprovodljivost (EC koeficient). O tome smo pisali u prošlom broju „Dobrog jutra“, a u ovom izdanju posvećujemo se navodnjavanju malih parcela.
Kada i koliko – ključna pitanja
Mali proizvođači iznalaze različite načine da u svojim zasadima obezbede neophodnu vodu. Najčešće se radi o akumuliranju vode u kontejnerima zapremine 1.000 i više litara. Neki se odlučuju na kopanje mini akumulacija, dovlačenje cisterni i drugo. Bez obzira o kojem načinu obezbeđenja vode se radi, činjenica je da se svaka investicija višestruko isplati, naročito ako se u vidu imaju sve veći klimatski ekstremi, pojava takozvanog suvog grada, odnosno visokih temperatura praćenih toplim vetrom i slično.
Ključna pitanja kod navodnjavanja voća su:
- odrediti pravi termin za izvođenje ove radne operacije
- odrediti optimalnu količinu vode za svako navodnjavanje.
Pri tome je neophodno imati u vidu sledeće činjenice:
- potrebna količina vode za pojedinačno navodnjavanje varira zbog temperature (vazduha i zemljišta), vlažnosti, brzine vetra i faze rasta
- kvalitetna voda sve više postaje ograničeni resurs.
Odgovor na postavljena pitanja može se dati:
- laboratorijskim ispitivanjem
- vizuelnim metodama
- različitim kombinacijama vizuelnih i laboratorijskih metoda.
S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema voća i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji voće u Srbiji, poželjno je da se laterali postave sa obe strane rednog prostora. Na taj način se obezbeđuje idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema mehaničkim osobinama zemljišta, najbolje je koristiti laterale sa emisijom od 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samokompenzujuće laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.
Kako vlagomer kaže
Treba imati na umu da je korenov sistem voća podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlažavanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada voća.
Voćne vrste za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika, zbog čega ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. Predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, zbog čega se prate vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.
Dostupnost vode može biti dovedena u pitanje i zavisi od tipa zemljišta na kome se gaji, njegove propustljivosti i tipa, debljine eventualno postavljenog malča… Peskovita zemljišta imaju veću propustljivost i voda brže otiče kroz njih. Malč obezbeđuje sporije propuštanje vode iz supstrata i njeno sporije isparavanje. Korišćenje agrotekstilnih folija je takođe sve češće u praksi, zbog kontrole korova koji su konkurencija gajenim biljkama u hranljivim materijama i vodi. Transpiracija takođe utiče na smanjenje vode u zemljištu.
Potrošnja zavisi od fenofaze
Procena potrošnje vode (evapotranspiracija) vrši se na osnovu definisane metodologije (FAO 56 metod), a u praktične svrhe mogu se koristiti podaci koji svakodnevno postavlja Republički hidrometeorološki zavod:
(http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/agro.php).
Podaci se odnose na potencijalnu evapotranspiraciju, čije se vrednosti koriguju (množe) koeficijentom kulture čija vrednost zavisi i od fenofaze i stadijuma razvoja u kome se biljka nalazi tokom vegetacione sezone. Koeficijent kulture za borovnicu prikazan je na grafikonu.
U navodnjavanju zasada voća postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova, a da se ne pretera u pogledu vegetativnog prirasta za sledeću sezonu. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone, da ne bi došlo do izmrzavanja biljaka tokom hladnog zimskog perioda.
Kod definisanja potreba za vodom kod različitih voćnih vrsta i analize potencijalne evapotranspiracije mora se voditi računa o dnevnim temperaturama vazduha. U pojedinim periodima godine dešava se da se pojave podaci da je potencijalna evapotranspiracija 6, 7, 8, 9 mm. Dobijene vrednosti se obavezno koriguju u skladu sa dnevnim temperaturama pošto takvi podaci ne oslikavaju realnu potrošnju vode. Praktično rečeno, u slučajevima kada temperature vazduha dostižu vrednosti veće od 35 °C, biljka ulazi u stanje fiziološkog stresa u kojem ne uspeva da iz korena do lista sprovede količinu vode koju odaje transpiracijom. Navodnjavanje u takvom stanju nema smisla.
Borovnica pije 2-3 litra dnevno
Primera radi, kod visokožbunaste borovnice zbog specifičnog i „primitivnog” korenovog sistema, u zavisnosti od ekspozicije i vremenskih uslova (temperatura, vlažnost vazduha, oblačnost mogu uticati na intenzitet evapotranspiracije), odrasla biljka ove voćne vrste ima potrebe za 2 do 3 litra vode dnevno.
„Gušenje“ korena
U stanju fiziološkog stresa dolazi do prekida fizioloških fukcija biljke i ta paraliza traje do momenta snižavanja spoljašnje temperature ispod 35 °C. U toku trajanja ovakvog stanja, bez obzira na činjenicu da je koren obezbeđen lako pristupačnom vodom i hranivima, ne dolazi do apsorpcije. To znači da je tada svako dodavanje vode neefikasno, odnosno dovodi do pojave drenažnog oticaja i gubitka hraniva. Dešava se i da proizvođači u takvim situacijama u želji da pomognu biljkama preteraju i dovedu do zabarivanja i pojave gušenja korenovog sistema.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
