Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД PROTIVGRADNI TOP IZ XIX VEKA

PROTIVGRADNI TOP IZ XIX VEKA

163

Neki napredniji krajevi pored razbrajalica i grlatih baba imali su i protivgradne topove. Tako se, na primer u Župi, protivgradni top nalazio u svakom sezonskom-vinogradarskom naselju Poljana.

– Poljana je u Župi bilo ukupno 24, nastale su u 19. veku, i svaka je imala po jedan ili dva topa zavisno od veličine poljane, koji su služili kao protivgradna odbrana. Obično su se nalazili na uzvišenju (brdu) iznad samih vinograda – rekao je za „Dobro jutro“ Đorđe Živadinović, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva iz Aleksandrovca, objašnjavajući dalje sam princip rada ovog tehnološkog čuda iz 19. veka.

Župa protivgradni top, foto Aca Malinić

– Sam top sastojao se od metalnog postolja kojim je bio pričvršćen za zemlju, od dela u koji se stavljala kugla u obliku kupe (ovaj deo pravljen je od bakra, ručnim savijanjem i spajanjem) i prangije. Funkcionisao je tako što se u kupasti deo stavljala kugla koja je u sebi sadržala sastojke za razbijanje leda, a ispod kupastog dela nalazila se prangija koja se punila barutom. Kada bi se barut zapalio, kugla bi pod pritiskom bila ispaljena prema oblacima. Top je bio fiksnog tipa, i nije imao mogućnost okretanja levo i desno tako da mu je opseg delovanja bio ograničen. Pitanje je koliko je bio efikasan – iskren je Živadinović koji nije siguran da li je primena topa bila moguća i izvan Župe.

– Nemamo podataka da li se ovaj top koristio i van Župe. Danas u Župi nema ovakvih aktivnih protivgradnih topova. Jedan primerak se nalazi u parku Muzeja vinarstva i vinogradarstva – možda je ovo jedini primerak, možda i nije radio kako bismo mi danas zamislili, ali je svakako bio bolji od babine razbrajalice.

Tekst: Zorica Dragojević