Nekada se snaga domaćinstva merila po broju stogova sena iza štale, ali uskoro će ovaj način čuvanja stočne hrane postati nostalgično sećanje, a slaganje stogova zaboravljena veština. Retki su stočari koji na ovaj način pripremaju hranu za zimu. Kraj avgusta uvek je bio vreme da se poslednji suvi naviljci i plastovi dopreme sa livada i lucerišta, i slože u kupaste stogove.
O tome kako se slažu stogovi, da budu stabilni, a hrana za stoku zaštićena od kiše i snega, govorio nam je svojevremeno Ranko Đalović iz sela Vlakča kod Topole. On je slaganje stogova naučio na Baniji, odakle je devedesetih izbegao u Šumadiju i ni iz čega formirao sopstveno gazdinstvo na iznajmljenoj zemlji.
Rogodža je stub stoga
Čuvanje sena u stogovima Ranku je u krvi. Kosi livade i plasti seno od kad zna za sebe. Najvažniji je „temelj“, da bude dovoljno širok i uzdignut od zemlje. Ovaj posao najvešće imenuju- denuti ili đenuti seno.
– Najvažnija je rogodža ili rozga, drvo dovoljno debelo, poput stabla bez grana i pravo. Zašilji se, dobro i duboko se pobode u zemlju. Treba da bude visoka, koliko je ko planirao da bude stog visok. Okolo se na zemlju složi kamenje, pa se unakrsno postavljaju manje rogače ili daske, kako seno ne bi dodirivalo zemlju ili bilo u vodi od kiše i snega, a i zbog ventilacije – objašnjava Ranko.
Za stog je potrebno dvoje
Stogovi su u osnovi široki oko pet- šet metara, a u visinu idu do sedam. Jedan formira stog slažući seno okolo rogadže u slojevima, a drugi dodaje naviljke suve deteline ili trave sa prikolice. Posao je težak, jer se obavlja po sunčanom vremenu, kad nema kiše i vlage. Slojevi se utabavaju, kako bi se seno dobro„složilo“. Od trećine, stog se polako sužava, kako bi dobio kupasti oblik.
Stručnjaci kažu da se seno dene kad u sebi sadrži najviše od 18 do 22 odsto vlage.
– Plastovi moraju dobro da utabaju, naročito po sredini. Završen stog se pokrije na vrhu, a seno sa strane se očešlja grabuljama da stog bude što više gladak po površini, kako bi kiša klizila. Ko ima puštenu stoku, što je danas retkost, mora da ih ogradi kako životinje ne bi načinjale stog – kaže Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo iz Kragujevca.
Stogove treba praviti bar pedesetak metara od kuće, štale i drugih objekata, zbog zaštite od požara. A oko njih valja iskopati i kanale za drenažu, odnosno odvod vode. Paziti da stogovi budu na oceditom zemljištu.
A kad dođe zima, stogovi se načinju jedan po jedan. Seno se seče vertikalnim, posebnim noževima i to odozgo na dole. Iako spolja seno ima tamnu boju, unutra je još sveže i miriše, kao kad se plasti na livadi.
Danas se seno čuva u balama, pa retko ko zna da dene seno i pravi stog, kao Ranko i njegova supruga Ana.
Tekst i foto: Biljana Nenković
