Gordana i Vojislav Šokšić su za potrebe svoje porodice oduvek sami proizvodili hranu na njivi u ataru Taraša, sela nadomak Zrenjanina koja je, kako kroz šalu kažu, Gordanin miraz. Pre 12 godina načini su značajan preokret. Umesto na kovencionalan način, povrće su počeli da proizvode po organskim principima. Prema njihovim rečima, nisu ni sanjali da će od ovog posla kasnije živeti.
– U nama se nekako probudila ekološka svest i proizvodnja zdrave hrane postala je naša porodična i životna filozofija. Meni ovaj posao pričinjava veliko zadovoljstvo, ali istovremeno nosi i veliku odgovornost. Bila sam zaposlena u jednoj zrenjaninskoj firmi i, kada smo 2008. godine počeli da se okrećemo ovoj proizvodnji, egzistencija moje porodice bila je obezbeđena. Sada je ova proizvodnja naša osnovna delatnost i zbog toga sebi ne smemo da dopustimo propuste i greške – kaže naša sagovornica.
Značaj pšenice za plodored
A da bi se izbegle greške, oba sina upisala su Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer – organska poljoprivreda. Mirko je školovanje završio, zasnovao porodicu, a roditeljima i mlađem bratu Goranu na farmi pomaže kad god je to potrebno. Goran je apsolvent i u porodičnom poslu zadužen je za administraciju. I tu ima mnogo obaveza, jer Šoškići svoje povrće više ne prodaju na pijaci već ga isporučuju unapred dogovorenim kupcima – lancu marketa Lidl i Maksi.
Krompir, kupus, cvekla, bundeva, šargarepa, beli i crni luk, tikvice, blitva i pšenica –setevena je struktura za ovu proizvodnu godinu na 10 hektara organske bio farme „Šokšić“. Sve se proizvodi na otvorenom polju. Najzastupljeniji su krompir i kupus. Šokšići kažu da je krompir zaštitni znak njihovog gazdinstva. A kako i ne bi bio, kad je Taraš nadaleko poznat baš po proizvodnji ovog povrća. Peskovito zemljište koje se naslanja na obale Tise pogoduje krompiru, ali i ostalim biljakma. Zemljište je samo jedan faktor koji utiče na to da hrana, proizvedena na njemu, bude kvalitetna i da biljke donesu dobar rod. Znaju to Šokšići i zbog toga veliku pažnju posvećuju plodoredu. Jednu kulturu na istom mestu uzgajaju tek posle treće ili četvrte godine.
– Na ovaj način zemlju štitimo od iscrpljivanja i održavamo balans hranljivih materija. Za plodored posebno je značajna organska pšenica. Opredelili smo se za domaću sortu NS40S. Od zaštitinih sredstava upotrebljavamo samo ona koja je dozvolilo resorno ministarstvo. Ali, suština je u tome da se uvek radi na preventivi. Mi ne dozvoljavamo da se bolesti pojave. Upravo zbog toga je i seme koje koristimo dobro i otporno. Bitan faktor uspešne proizvodnje je i dobra priprema zemljišta. Izuzetno je važno da ono u sebi ima puno hraniva, jer je to garant da će biljka biti zdrava i snažna. Za đubrenje koristimo biljni otpad, odnosno zelenu masu, ali bez stajnjaka, koji kupujemo, nema ravnoteže u zemljištu – objašnjava Gordana i napominje da su do pre nekoliko godina jedva nalazili stajnjak, a sada ga u selu ima na pretek jer su se poljoprivrednici opet okrenuli stočarskoj proizvodnji.
Na redu pogon za seckano povrće, pa proizvodnja organskih testenina
Gordana u šali zna da kaže da motika nikada iz mode ne izlazi, ali zbog nedostatka radne snage Šokšići su odlučili da osavremene proizvodnju te su kupili špartač za specijalne kulture koji zamenjuje sezonske radnike. Ovu priključnu mašinu obezbedili su zahvaljujući konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Na isti način došli su i do novca za završetak hladnjače, kapaciteta 30 tona, kao i za kupovinu boks paleta. Ukupna vrednost ovih investicija je 1.200.000 dinara.
– Nama proizvođačima preko su potrebna sredstva za investicije. Kao članica Upravnog odbora naše krovne organizacije „Srbija organika“ i Vojvođanskog klastera organskih proizvođača, svesna sam toga da viši stepen prerade garantuje opstanak naše bio farme. Razmišljamo o otvaranju pogona za seckano povrće. Za to nam je potreban novac. Sada nam prilično dobro izgledaju kreditne linije Razvojnog fonda Vojvodine i Garancijskog fonda APV. Kamatne stope su korektne, kao i grejs periodi – kaže Šokšićeva.
Naša sagovornica pozdravila je i nove podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno, povećanje subvencija za 400 odsto od iznosa za podsticaje koji se, u skladu s posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju. To znači da proizvođači organskih biljnih proizvoda mogu da ostvare subvencije u visini od 26.000 dinara po hektaru. Korisnik može da dobije iznos koji ne prelazi 520.000 dinara.
A da druženje uvek donosi nove ideje, potvrđuje i priča najaih domaćina. Naime, s kućnim prijateljima dosetili su se da bi dve porodice mogle da se udruže i da organsku pšenicu koju proizvode Šokšići melju, a od brašna prave testenine. Ova ideja još uvek se razrađuje i velika je verovatnoća da će biti pretočena u delo.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
