Zbog dugotrajne suše i visokih temperatura procenjuje se da bi rod i kvalitet kukuruza ove godine sa oko 40.000 zasejanih hektara u Šumadiji mogao da bude ispod višegodišnjeg proseka. To najviše zabrinjava stočare, koji se bave mlečnim i tovnim govedarstvom. Njima se savetuje da setveni plan prilagode novonastalim klimatskim uslovima.
Dragoljub Petrović- Bata, savetodavac za ratarstvo u penziji sa višedecenijskim iskustvom, kaže da stočari treba da razmisle o izboru drugih kultura za ishranu stoke.
– Klima se menja, pa mora i plan setve. Temperature su visoke, duvaju suvi vetrovi, nema kiše. U atarima koji nisu blize vode stočari koji imaju pune štale, ne treba da gaje kulture koje ne mogu da izdrže toplotne udare. Tamo gde ne uspeva kukuruz, neka seju stočni grašak, krmno bilje ili uljanu repicu – kaže Dragoljub Petrović i dodaje:
– Još pre osam godina sam apelovao da se promene setvene kulture biljnim vrstama koje odgovaraju svim agrometerološkim uslovima. To ne može odjednom da se promeni, ali dovoljno je za početak jednu trećinu od ukupnih površina prilagoditi. Za trećinu ćemo izbeći i nevolje, koje stvaraju ovakvi vremenski uslovi.
Ovaj stručnjak podseća da je ove godine raspored padavina bio takav da je u vreme setve bilo padavina, te je kukuruz nikao i bujao zbog površinske vlage.
– Kada su početni uslovi u ranim fazama povoljni, ne razvije se dovoljno korenov sistem. U takvim slučajevima kukuruz kod prve suše ili visokih temepratura doživi šok, jer se nije razvio koren – kaže Petrović.
Da bi dosadašnji izbor ratarskih kultura u Šumadiji morao da se menja potvrđuje i stočar Miroljub Pavlović iz Velikih Krčmara kod Rače Kragujevačke, koji ratari zbog mlečnog govedarstva. On gaji kukuruz na oko 12 hektara za ishranu krava.
– Kukuruz je napredovao na parcelama koje su blizu reke i tu očekujem prinos od šest tona po hektaru. Međutim, na njivama koje su mi u brdima, bez vode, kukuruz se osušio zbog vrućine i tu će prinos sigurno biti za dve tone manje po hektaru. Zato sam prinuđen da ozimim usevima nadoknađujem hranu za krave. Morao sam da promenim kulture koje sejem. Ubacio sam u plan setve stočni grašak i grahorice – kaže Pavlović, koji se više od tri decenije bavi stočarstvom i obrađuje ukupno 30 hektara zemlje.
Ozimi usevi više zadržavaju vlage i pre nego što nastupe vrućine i suša, one su pokošene i izbalirane, zbog čega Pavlović smatra da ne bi bilo loše poslušati struku i prilagoditi se novim uslovima u prirodi. U suprtonom, mora bi da smanji stočni fond, za šta nije spreman. Morao je nešto da promeni, jer ima preko 20 grla stoke u štali svakog trenutka od kojih dnevno predaje svakog dana preko 200 litara mleka.
– Specifično za ovu godinu je i to što kukuruz sada u fazi kada je spreman za silažu. To obično bude u septembru, ponekad i u oktobru. Ove godine ovaj posao ćemo završiti maltene u prvoj polovini avgusta, što nikad nije bilo. Zrno u klipu se razvilo i izgubilo mlečnost. Na parceli gde imam vodu je kukuruz trenutno dobar, ali na njivi do puta, koja je udaljena samo 100 metara, kukuruz je završio svoje – kaže Pavlović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
