Pčelari imaju veliku korist od suncokreta jer se seje na velikoj površini i spada u malobrojne biljke koje u našim uslovima daju glavnu pašu. Međutim, ove godine, primetili su pčelari, on nije bio omiljeno sletište za pčele. Da li je postao „manje sladak“ ili je u pitanju nešto drugo pitali smo doktora Milana Jockovića, višeg naučnog savetnika u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Neke uslove menja čovek a većinu priroda
– Da bi pčele posećivale suncokret i ispunile svoj „zadatak“, a to je oplodnja cvetova i sakupljanje nektara mora da se ispune određeni uslovi – ukazuje dr Jocković.- Loši uslovi za oplodnju suncokreta su suvi zemljište i vazduh, topli i suvi vetrovi, visoke temperature koji dovode do brzog isušivanja polena i žiga. Nisu dobre ni česte kiše koje spiraju polen s cvetova zbog čega ne dolazi do njihove oplodnje. To pokazuje da ekstremni vremenski uslovi, a ne samo oni, nisu pogodni za oplodnju cvetova suncokreta. Tako, suncokret nije manje sladak niti su pčele postale izbirljive. Priroda i sam čovek su glavni krivci za novonastalu situaciju. Iako je rad pčela u nepovoljnim uslovima otežan, njihov značaj za oplodnju suncokreta tada se povećava.
U literaturi se najčešće navodi da suncokret proizvede 40 kg nektara i 80 kg polena po hektaru. Ta količina zavisi od uslova za medenje, a meda može biti od 10-15 kg/ha u lošim uslovima, i 50-80 kg u dobrim. Retke su godine kada „rod“ bude bogatiji pa se s hektara izvrca čitavih 250 kg meda.
Na medenje suncokreta utiče veliki broj promenljivih faktora koji dovode do velike razlike u prinosu meda između godina i između parcela u istoj godini. Čak se dešava da suncokret na dve susedne parcele različito medi. Zbog toga je važno da pčelari znaju od kojih faktora zavisi medenje suncokreta i na koje uslove može da utiče čovek a na koje ne može.
– Na medenje utiču zemljište, agrotehnika, svojstva hibrida i vremenski uslovi – ističe dr Jocković. – Na plodnost zemljišta, agrotehniku i svojstva hibrida čovek može uticati, a na vremenske uslove ne može. Mnogi pčelari smatraju da su osobine hibrida suncokreta iznad svih ovih svojstava koja utiču za medenje. Međutim, dokazano je da najveći uticaj na prinos meda imaju vremenski uslovi, primenjena agrotehnika i karakteristike zemljišta, dok su osobine hibrida od manjeg značaja. Uprkos tome, selekcioneri mnogo rade na povećavanju atraktivnosti hibrida suncokreta za pčele, jer će atraktivniji hibridi biti bolje oplođeni pa će imati i veći prinos meda.
Zlatna sredina najbolja
Najlošiji rezultati u proizvodnji meda se dobijaju na neplodnim zemljištima, jer ona ne obezbeđuju optimalne uslove za proizvodnju semena. Slično je i na jako plodnim, jer je na njima suncokret prebujan pa stvara manje nektara pošto se hraniva troše na stvaranje listova i stabla, a manje na proizvodnju nektara. Naši pčelari su uvek najviše hvalili ritska zemljišta u Banatu kao najbolja za medenje suncokreta.
Najviše nektara i polena se dobija na parcelama na kojima je primenjena optimalna agrotehnika i koja obezbeđuje najveći rod suncokreta. Agrotehnika koja je najbolja za suncokret, najbolja je i za pčele. Sve agrotehničke mere utiču na medenje suncokreta, ali đubrenje i zaštita imaju poseban značaj.
Manji prinosi meda se dobijaju sa parcela koje se nepravilno đubre, bilo da se unosi manja ili veća količina od neophodne. U proizvodnji postoje dve krajnosti. Neki proizvođači uopšte ne đubre suncokret, a neki „rasturaju“ nepotrebno puno hraniva. Naročito se preteruje s azotom koji doprinosi bujnom rastu, posebno kada se u zemljište ne unose dovoljne količine fosfora i kalijuma. I jedno i drugo je štetno za medenje suncokreta.
Zaštita, posebno ona „odokativna“ „ubija“ pčele. Najotrovniji su insekticidi. Ne sme se zaboraviti da su pčele insekti i da na njih nepovoljno deluju i neki fungicidi, a kamoli insekticidi. Pa tako ionsekticidi kojima se štiti seme, a koji su na bazi karbofurana imidakloprida, tiametoksama i klotianidina, su zbog otrovnosti za pčele zabranjeni za upotrebu u suncokretu. Zbog toga bi poljoprivrednici trebalo da primenjuju takvu zaštitu suncokreta koja neće štetiti pčelama.
To se u prvom redu odnosi na tretiranje semena insekticidima, ali i na zaštitu suncokreta u vegetaciji. Čak i neki fungicidi mogu biti štetni za pčele. Mnogi poljoprivrednici i dalje seme tretiraju zabranjenim insekticidima što nanosi veliku štetu pčelama, samim tim i proizvodnji suncokreta a na kraju i meda.
