Prilikom procene potrebe za navodnjavanjem vinove loze u obzir se uzimaju klimatski uslovi, zemljište, sorte i lozne podloge, planirani prinos…
Većina vinogradarskih rejona u našoj zemlji uglavnom ima dovoljno padavina, ali je u nekim godinama njihov raspored nepravilan. Površine koje se navodnjavaju uglavnom su male i bilo bi poželjno, smatraju stručnjaci, da se ovoj agrotehničkoj meri posveti veća pažnja.
Da bi pozitivan uticaj ove mere došao do izražaja moraju se dobro proučiti i poznavati klima, zemljište, sorta, podloga i drugi činioci koji utiču na razvoj i plodonošenje vinove loze. Ne treba zapostaviti činjenicu da su i nedostatak i višak vlage u zemljištu podjednako štetni. Ako se vinograd suviše zaliva, narušavaju se fizičke i hemijske osobine zemljišta, smanjuju prinos i kvalitet grožđa i vina. U takvim uslovima čokoti su osetljiviji na bolesti, štetočine i niske temperature, a nega je otežana. Pažnja se obraća i na kvalitet vode. Nije dobro da potiče iz bara u kojima je, usled ustajalosti, došlo do raspadanja organske materije, niti iz reka zagađenih industrijskim otpadom. Poremećaje u porastu, razvoju i plodonošenju može izazvati voda koja sadrži previše sumpornih i hlornih jedinjenja.
Potrebe za navodnjavanjem
Od klimatskih uslova najveća pažnja se pridaje količini padavina. Od značaja su i relativna vlažnost i temperatura vazduha, ali i vetar, jer od njih zavisi koliko će se vode izgubiti isparavanjem. Smatra se da se vinova loza može uspešno gajiti ako je godišnja suma padavina 600–800 milimetara. Međutim, u južnim krajevima, pri lošem rasporedu padavina i na slabijim zemljištima može doći do nedostatka vlage i kada su mnogo veće količine padavina, dok se u severnijim područjima nekada mogu dobiti dobri prinosi i sa 400 milimetara padavina godišnje. Zbog toga je korisno i da se pored godišnje, u obzir uzima i količina padavina u toku vegetacije. To znači da je za dobar rod i kvalitet grožđa presudan raspored padavina po fenofazama.
U krajevima sa visokim dnevnim temperaturama tokom leta vinova loza skoro da nema koristi od veoma malih količina padavina i kratkotrajnih pljuskova tokom dana, pa čak kada su oni i u većim količinama, sem na veoma propusnim zemljištima. Voda od kratkotrajnih pljuskova za vreme toplih letnjih dana neznatno se usvoji putem listova vinove loze, a sa površine zemljišta brzo ispari, odnosno ne dospe do korena koji se nalazi u dubljim slojevima zemlje. Ponekad se korist od ovakvih pljuskova svodi samo na povećanje vlažnosti vazduha, kratkrotrajno smanjenje uslova za transpiraciju listova i isparavanje vode iz zemljišta. Postoje mišljenja da su sve kiše do pet milimetara neefektivne padavine.
Duboko prokvašavanje od padavina u toku leta nije često čak ni na vrlo propusnim zemljištima, kakav je pesak, pre svega zbog intenziteta isparavanja. Isparavanje je pojačano u uslovima visokih dnevnih temperatura vazduha i visokih temperatura površinskih slojeva zemlje, pogotovu na zemljištima koja se jako zagrevaju kao što su peskovita, šljunkovita i kamenita. Tako se navodi da je prokvašavanje zemljišta od padavina do 20 centimetara dubine bez većeg značaja za vinovu lozu, jer se tek od ovog sloja pružaju koreni.
KORISTI OD ZALIVANJA
Koristi od navodnjavanja vinove loze su brojne. Ova mera se odražava na rast i povećanje bujnosti čokota, potom na rodnost i redovo plodonošenje, kvalitet grožđa i vina, pravilan tok fenofaza u vegetaciji itd. U uslovima optimalne vlažnosti zemljišta vinova loza lakše usvaja hranljive materije. Ako se vinograd pravilno zaliva grožđe stonih sorti dobija lepši izgled, obojenost i harmoničniji ukus, lakše se transportuje i duže čuva, dok vinske sorte daju vino tipično za sortu.
Brojna ispitivanja uticaja navodnjavanja na produktivnost čokota pokazala su povoljno dejstvo ove mere u tekućoj, ali i u narednim godinama. U godini početka navodnjavanja prinos se povećava usled povoljnije oplodnje i zametanja većeg broja bobica u grozdovima i povećanja njihove krupnoće. U sledećim godina, prinos se povećava i zbog toga što je loza imala dovoljno vlage tokom faze formiranja začetaka cvasti u pupoljcima.
Tipovi zemljišta različitog mehaničkog sastava međusobno se znatno razlikuju po sposobnosti zadržavanja vode, ali i u pogledu ekonomisanja njom u toku potrošnje. Vrlo propusna kao što su šljunkovita, kamenita, veoma peskovita i plitka zemljišta zbog manjeg vodnog kapaciteta obezbeđuju vinovoj lozi manje količne pristupačne vode, pa im ona češće nedostaje. Na ovim zemljištima su češće i veće štete od suše. Na onim koja imaju povoljne vodno-fizičke osobine zapaženo je više puta da je u uslovima obilnih zimskih i ranoprolećnih padavina vinova loza dobro napredovala čak i kada je tokom leta bilo vrlo malo padavina.
Vrste i sorte vinove loze razlikuju se po intenzitetu transpiracije, odnosno procesu odavanja vode u obliku vodene pare u atmosferu preko nadzemnih delova. U vezi s tim one se razlikuju i po utrošku vode. Prema navodima stručnjaka, sorte bez malja („afus-ali“) transpirišu više od onih koje imaju malje, naročito ako se one nalaze po celom naličju liske. Takođe, vinogradi visokog stabla, razvijenih uzgojnih oblika čokota, sa brojnim i dužim lastarima i velikim prinosima imaju potrebu za većom količinom vode od klasičnih, prizemnog stabla i sa manjim prinosima.
Voda u pravom trenutku
Potrošnja vode od strane vinove loze od početka vegetacije stalno raste i najveća je tokom intenzivnog porasta lastara i razvoja zelenih bobica, a zatim se u sledećoj, odnosno fazi sazrevanja grožđa, smanjuje. U zavisnosti od sorte, faza zelenih bobica u našim uslovima odvija se u najtoplijem delu vegetacije – od druge polovine ili kraja juna pa obično do početka ili kraja avgusta. U tom periodu najčešće ima najmanje padavina, gubitak vlage isparavanjem iz zemljišta i transpiracijom je vrlo intenzivan, pogotovu što se na čokotu nalazi velika lisna površina. Takođe, lastari i listovi još uvek rastu, na lastarima se intenzivno formiraju i diferenciraju okca. Sve ovo ukazije na opravdanost i efekat zalivanja u ovoj fazi.
U odnosu na prethodnu, tokom faze sazrevaja grožđa vinova loza ima manje potrebe za vodom. Lastari posle početka ove fenofaze obično normalno završavaju porast u dužinu, sazrevaju i odrvenjavaju, odnosno u njima se smanjuje količina vode. Takođe, normalno se završava i porast ostavljenih listova na čokotu, smanjuje se njihova transpiracija jer su stariji, naročito donjih i srednjih, pa je u takvim uslovima manji gubitak vode. Veća vlažnost u ovoj fenofazi nije poželjna jer bi se posle normalnog prestanka porasta lastara izazvao njihov ponovni porast, a zatim bi veći priliv vode u bobice doveo i do smanjenja šećera u njima.
Kada u toku sazrevanja vinova loze ima više vlage, kao tokom kišovitih godina, u grožđu se nakuplja manje šećera, ono kasni sa sazrevanjem i smanjuje mu se sposobnost transporta i dužeg čuvanja. Takođe, od suvišne vlage bobice pucaju i u pukotine se naseljavaju štetni mikroorganizmi, odnosno grožđe truli.
Da bi se navodnjavanjem postigao što veći efekat, često se ističe značaj poslednjeg zalivanja u vegetaciji. Prema navodima pojedinih stručnjaka, to vreme treba označavati brojem dana do nastupanja pune zrelosti, a ne prema morfološkim i fiziološkim promenama na bobici – šarku, jer faza sazrevanja grožđa u zavisnosti od sorte traje 20 do 60 dana. Na dužinu intervala između poslednjeg zalivanja i berbe grožđa utiče njegova upotrebna vrednost, odnosno namena, potom tip zemljišta i temperaturni uslovi u fazi sazrevanja. Taj interval obično traje od 18 do 30 dana. Na vrlo propusnim zemljištima i u toplim područjima poslednje zalivanje može biti 18 do 20, a na ostalim 25–30 dana pre berbe. U područjima gde često padaju kiše u vreme sazrevanja grožđa sa zalivanjem u ovoj fazi treba biti oprezan. U ovakvim uslovima se ono ili ne preporučuje ili se ostavlja duži interval između poslednjeg zalivanja i berbe grožđa.
Načini zalivanja
Vinograd se može zalivati iz brazda koje se otvaraju pomoću pluga između redova. Na manjim rastojanjima pravi se jedna, a na većim dve brazde dubok 15–25 i širok 30–40 centimetara. Kroz njih voda se pušta da lagano teče i ponire u zemlju. Brzina proticanja vode brazdom zavisi od njihove dužine, nagiba terena, vodopropustljivosti zemljišta, zalivne norme itd. Posle dodavanja vode, čim se zemljište prosuši brazde treba zatvoriti da bi se sprečio gubitak vlage isparavenjem i omogućila redovna obrada zemljišta u vinogradu. Kod ovog načina zalivanja samo deo zemljišta je u direktnom kontaktu sa vodom tako da u manjoj meri i ređe dolazi do narušavanja njegove strukture i stvaranja pokorice. Nedostatak ovog načina zalivanja je što se ne može uvek postići ravnomerna podela vode dužinom brazde. Navodnjavanje je često neravnomerno, jer početak reda uvek primi veće količine vode od onog dela reda na kojem se brazda završava.
Navodnjavanje natapanjem se primenjuje u krajevima gde se vinogradi nalaze na ravnim terenima, pa voda može da se pusti sa jednog kraja da natopi celu parcelu. Kada zemlja upije vodu rasturaju se bankovi kojima je parcela bila ograđena, a površinski sloj zemljišta obradi.
Mišljenja o primeni veštačke kiše kao načina zalivanja vinograda veoma su različita. Navode se i njegove prednosti i nedostaci. Uglavnom se preporučuje na nagnutim terenima, jer ne izaziva eroziju i ne zahteva terasiranje. Prihvatljiv je i za ravna i peskovita zemljišta. Zbog ekonomičnog utroška vode značajan je u krajevima u kojima nema dovoljno padavina. Može se kombinovati sa prihranjivanjem loze preko listova, a voda se može dodavati danju i noću. Za njegovu primenu nije neophodna posebna priprema i ravnanje zemljišta, potrebne su manje količine vode i može se izvoditi na velikim površinama. Jedan od nedostataka je to što voda dolazi u dodir sa listovima i grožđem, pa u posebnim uslovima, a naročito prilikom viših temperatura, mogu nastati ožegotine, što je nepovoljno za kvalitet, posebno stonog grožđa. Povećava zakorovljenost zemljišta i osetljivost na bolesti. Kada je vetrovito vreme kišenje je neujednačeno, a ponekad i neizvodljivo
Vinova loza veoma dobro reaguje na zalivanje sistemom kap po kap. Voda se plastičnim cevima dovodi u redove. Naspram svakog čokota nalaze se otvori ili kapaljke iz kojih izlazi voda, kaplje i natapa zemljište oko njega. U odnosu na druge, kod ovog načina navodnjavanja su najveće uštede u potrošnji vode.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
