Kašičica meda svako jutro obećava zdrav i dug život. Ali, zna se koliko je teško naterati decu i mlade da progutaju baš tu jednu kašičicu, pa često potekne i koja suza. Pčelarska porodica Jovanović iz Lapova smislila je lakši način. Napravili su krem – med sa ukusom maline i limuna.
Na imanju Jovanovića pčelari se već treću generaciju, a svaka je generacija dodavala poneku košnicu i sad ih je preko tri stotine. Sanja Jovanović kaže da je sa pčelinjakom počeo njen svekar, nastavili su ona i suprug, a poslu se polako pridružuje i njihov trinastegodišnji sin.
-Iz iskustva znamo da deca i omladina teško prihvataju naviku da ujutru posle buđenja uzmu kašičicu meda. Uvek neko mora od starijih da asistira ili insistira. Počeli smo da pravimo krem-med i u njega dodavali polen i propolis, a nakon toga i voće, najpre zbog naše dece. Odvažili smo se da za svoje potrebe napravimo krem sa liofilizovanim malinama, odnosno bobicama koje su dehidrirane. Deci se svideo ukus, a proizvod je u stvari namaz za doručak ili palačinke. Može da se dodaje u kaše ili smutije – kaže Sanja Jovanović iz Lapova.
Pošto često učestvuju na sajmovima i bazarima odlučili su da namaz ponude kupcima.
-Eskperimentisanje sa mešavinom meda i voća nije neka revolucionarna ideja u svetu i u inostranstvu ovakvi proizvodi lako mogu da se nađu. Kod nas su retki. Mušterijama se svideo ukus, pa smo odlučili da se naša mala novotarija nađe na tezgi. Ukusu maline pridružili smo još limun i lešnik. Pakujemo ih u male tegle, kako bi mušterije mogle da utvrde koji ukus im najviše odgovara ili koji će njihova deca najradije jesti – dodaje Sanja.
A kako se pravi?
Osim liofilizovanog voća, tvrdi Sanja, u med može da se dodaje i dehidrirano povrće. Najvažnije je prvo od meda napraviti krem.
– Običan med se stavlja u mašinu u kojoj se meša. Krem se dobija dugotrajnim mešanjem, kako bi se u redovnom medu razbili kristali. On tada poprimi beličastu boju i kremastiju strukturu. Takva smesa se lakše pomeša sa voćem. Ovaj proces se obavlja na određenoj, bezbednoj temepreraturi, od sedam-osam stepeni, kako se med ne bi šokirao, niti izgubio svoja lekovita svojstva. Krem- med se posle nekog vremena ponovo kristališe, ali i dalje se lako namaže na parče hleba ili palačinke – dodaje Sanja.
Krem- med mogao bi da se dobije i mešanjem mikserom u kućnoj varijanti, ali tada se u smesi nađe mnogo vazduha.
– Tada je smesi potrebno dugo vremena da se smiri i splasne, kako bi se dodavalo dehidrirano voće. Mi smo se odlučili za malinu i limun, ali mogu da se dodaju kupine, borovnice, ili bilo koje voće koje vam se dopada – kaže Sanja za Dobro jutro.
Sanja kaže da je njihovo poljoprivredno gazdinstvo malo, iako oko 300 košnica ima mnogo posla. Osim krem-meda sa voćnim ukusima i lešnikom, imaju i klasične vrste meda. Bagremov je sa paše iz Šumadije, cvetni i livadski skupljaju na Homoljskim planinama, a suncokretov u Banatu. Prave i klasične mešavine za podizanje imuniteta, zatim sa semenom koprive za bolju krvnu sliku ili bronhi med sa omanom i anisom.
Sa novim ukusima želeli su da zdravlje iz košnice i voćnjaka spakuju u jednu teglicu, koje će najmlađi rado jesti. Zato su u nekima od njih sa voćem i polen ili propolis.
– Mladima je ovo već postalo interesantno, tako da smo postigli cilj. Med se u drugačijem obliku našao u svakodnevnoj ishrani najmlađih, a da niko ne mora da im stoji nad glavom da li će uzeti tu kašičicu meda – kaže Sanja.
Tekst i foto: Biljana Nenković
