Do sada su se kod nas od zove pravili sok, slatko i čaj. Od pre par godina i vino koje je originalni proizvod, inače nastao u nekadašnjoj Čehoslovačkoj. U Srbiju je recept doneo Branislav Šimon iz Bačkog Petrovca i započeo proizvodnju.
– Moj prijatelj je taj recept doneo iz Čehoslovačke i počeo je svoju proizvodnju – kaže momak za tezgom na novosadskom Noćnom bazaru.
– Pravi se isključivo od cvetova, koristimo ih otprilike kao što pravimo i sirup. Ista je procedura. Ručno se bere i slaže u velike kante koje se nose kući. Kada se izvade sa jednog po jednog cveta se makazama odsecaju zelene peteljke jer one mogu dati gorak ukus vinu. Kada se zova prebere stavlja se u prohromsko bure, kaže ovaj mladić, napominjući da je ostatak recepta tajna, ali da neke stvari ipak mogu u javnost.
– Broje se ubrani cvetovi i tačno se zna koliko cvetova staje u jednu kantu. Ukoliko je u pitanju bure od 480 litara u njega staje od 5.000 do 8.000 cvetova, koji zatim idu na fermentaciju koja traje oko dva meseca. Da bi zova fermentisala u prohromskom buretu dodaje se vinski kvasac pomoću koga proces fermetacije počinje. Sam proces zavisi i od temperature u prostoriji, a traje duže nego što je potrebno vinu od grožđa. Posle toga se vino filtrira da bi bilo bistro – odali su nam deo recepta – nakon svega vino, kao i svako drugo vino, odležava.
– Mora da odleži bar pet do šest meseci. Postoji razlika i u odležavanju, što je starije to je bolje. Ima ukus zove a od ostalih vina se razlikuje jer je najpribližnije šampanjcu. Spada u kategoriju voćnih, desertnih vina, ima svoje saharide u sebi i odatle se izvuče slatkoća – kažu u glas mladići sa štanda.
– Ljudi su, uglavnom, zadovoljni, nešto neobično je u pitanju. Najzanimljivije je da su za ovo vino zainteresovani svi ljubitelji novih ukusa, a dosta cene domaće proizvode. Cena ovog vina je privlačna koliko i ukus, tako velika boca košta 700, a mala 350 dinara, što je za naše prilike povoljno.
R.D.J.
