DOBRA GODINA ZA LUBENICE U PARAĆINSKOM KRAJU
Okrugle, ovalne, tamne, svetle, velike, male, sa i bez koštica… Ima puno sorti lubenica, a od ukusa pojedinca zavisi koja je najbolja. Ipak, kako kaže proizvođač ovog nezaobilaznog letnjeg osveženja Nenad Milošević iz Drenovca kod Paraćina, na pijacama ovog kraja najtraženije su okrugle lubenice.
Poljoprivredno gazdinstvo Milošević proizvodi i rasad, i lubenice, i dinje.
– Rasad se radi sredinom februara jer je reč o polaganju semena u kontejnere. Rasađivanje na parceli sa pokrivanjem je oko 15. aprila, a na otvorenom 5. maja. Ja radim bez pokrivanja, rizik je u tom slučaju veći, ali meni tako više odgovara. Ove godine sam 1. maja posadio lubenice – kaže Nenad Milošević.
Tri sorte se pokazale kao najbolje
Ceo taj kraj, pored Velike Morave, uglavnom proizvodi lubenice iz rasada.
– Ovde retko ko kalemi lubenicu. U delovima Srbije gde se godinama sadi rasad normalno je da je došlo do bolesti i oni moraju da kaleme da bi bostan bio otporniji na bolesti. Po kalemljenju je poznat niški i negotinski kraj. U Vojvodini 50 odsto proizvođača lubenica radi direktno setvu, a 50 odsto iz rasada. Kada se radi direktna setva, onda je to obično početak maja. Taj bostan je otporniji na bolesti i vremenske uslove. Meni lično je lakše i bolje iz rasada jer pre stigne i rad mi je tako lakši. Takođe, radim na otvorenom, ne u tunelima, jer to poskupljuje proizvodnju. Iako te lubenice stižu ranije, ja tu ne vidim neku veću finansijsku dobit – navodi naš sagovornik.
Nenad je isprobao mnoge sorte lubenica ali se na kraju odlučio za tri – aksent, topgan i talisman:
– Talisman i topgan su okrugle lubenice sa zelenim i bledim šarama, što se kod nas traži na pijaci, dok je aksent malo ovalan. Ranije sam radio i fantaziju koja je izuzetno slatka lubenica, ali ovalna pa se kod nas na pijaci slabije prodavala. Ljudi su navikli da kupuju okrugle lubenice. Poslednjih godina se pojavio crni bostan, isto je hibrid samo što liči na naše stare sorte. Inače, mi nemamo domaće lubenice, sve su to strani hibridi, sve je iz uvoza – objašnjava naš sagovornik.
Za ove sorte se odlučio, kako kaže, zbog njihovog kvaliteta i veličine.
– Ove sorte rađaju dobro u našim uslovima. Pokušao sam uzgoj i drugih sorti – mirsini, baraka, ali moje zemljište nije odgovarajuće za njihov uzgoj. Kod nas je uglavnom peskovito zemljište. Sve sam isprobao, ali ove tri sorte mi daju najbolje rezultate, najlakše se rade kod nas i dobro prolaze na tržištu – ističe Milošević.
Prosečan prinos je oko 30 tona po hektaru, a na pijaci se traže uglavnom lubenice teške desetak kilograma.
– U startu kada je visoka cena traži se manji bostan, a posle, kada cene padnu, kupci traže što veći. Ipak, najtraženiji je onaj veličine od 8 do 10 kilograma – kaže Milošević.
Sve ove sorte stižu istovremeno, možda sa pet dana razlike, ali sve zavisi od toga kako se rasadi i kakvi su uslovi.
– Ove godine bostan je ranije stigao, krajem juna, a prošle godine polovinom jula. Berba će da traje do polovine avgusta. Ova godina je bila dobra za uzgoj bostana, nije trebala prevelika zaštita. Bilo je nekoliko napada vaši, jedan napad grinja i bolest tikvenjača didimela. Ko je zaštitio nije morao da brine. Generalno ova godina je bila laka za zaštitu lubenice. Sa malo tretmana se odradila kompletna proizvodnja. Inače, i lubenicu napadaju klasične bolesti poput plamenjače i alternarije. Važno je da se zaštita radi od rasada, a kasnije može da se radi preventivno ili u zavisnosti od napada bolesti. Ne postoji tabela prskanja u toku vegetacije, nego zavisi od godine i zato mora stalno da se prati stanje u polju. Veoma je bitna saradnja sa stručnjacima iz poljoprivredne stanice jer me obaveštavaju kada se javljaju bolesti i kako se zaštititi – kaže Nenad.
Azot za rast, kalijum za slast
Kod uzgoja lubenice je važno zalivanje, kao i prihrana.
– Najbolje je staviti stajnjak, ko ima. Đubrenje je kao i kod ostalog povrća. Na početku treba koristiti đubrivo sa većim procentom fosfora, jer je on energetski rezervoar biljaka. Značajan je za razvoj korena kao i za cvetanje. Azot je važan zbog formiranja prinosa, normalnog rasta i razvoja biljke. Posle je bitno koristiti đubrivo sa svim elementima koji su podjednako zastupljeni. I na kraju, da bi bostan bio slađi, potrebno je đubrivo sa većim procentom kalijuma. On utiče, kako na kvalitet, tako i na kvantitet lubenice. Zalivanje se radi sistemom kap po kap i to sada imaju svi proizvođači. Važno je održavanje vodnog režima u normali, ni preterano polivanje, a ni da zemlja bude previše suva – objašnjava Milošević.
Nenad lubenice prodaje na pijaci, na kvantašu i kod kuće, jer već ima svoje stalne mušterije. Kaže da se proizvodnja bostana isplati i da je to brza para jer za mali vremenski period, od oko četiri meseca, može da se dođe do novaca koji se onda ulože u drugu proizvodnju.
Nenad Milošević uzgaja i dinje koje malo brže stižu za prodaju. Princip uzgoja i održavanja je isti kao kod lubenice. Ima ananas dinje koje se traže na tržištu. Takođe su tražene i domaće dinje, ali one imaju problem što pucaju.
Topgan
Topgan je srednje rana lubenica. Period vegetacije joj je od 70 do 75 dana. Srednje je jaka biljka, listovi obično pokrivaju plodove i najbolje se drži na polju. Plod je okruglog oblika, kora je vrlo tanka sa tamno zelenim prugama i ima visok sjaj. Meso je tamno crvene boje, sočno i vrlo slatko. Može se sejati direktno u polje ili u kontejnere. Plod je težine od 8 do 10 kg, ako se kalemi i više od 10 do 12 kg. Odličan je i za proizvodnju na otvorenom polju, i u tunelima. Zameće od dva do tri ploda po vreži.
Talisman
Talisman je hibrid rane do srednje rane vegetacije snažnog porasta. Koncentrisanog je zrenja i ima veliki broj plodova u prvom kolu. Ima ujednačene okruglo-ovalne plodove težine od 10 do 12 kg. Meso je izuzetno crvene boje, dobrog kvaliteta, čvrsto i hrskavo. Može se gajiti direktnom setvom ili rasađivanjem mladih biljaka. Može i da se kalemi. Ova lubenica je umereno otporna.
Aksent
Aksent je veoma rana lubenica koju odlikuje visok prinos i kvalitet plodova, i izuzetno dobro zametanje, oko pet plodova po vreži. Plodovi su okruglo-ovalni težine oko 10 kg. Meso je intenzivno crvene boje, odlične teksture i ukusa sa visokim sadržajem šećera. Kora je tanka. Ova sorta je otporna na antraknozu.
Piše: Jelena Lukić
