OD PREOBRAŽENJA DO GOSPOJINE
Na Preobraženje Sunce okreće leđa letu i jesen samo što nije. Znali smo da se bliži kraj našem pomaganju u poljskim radovima, jer uskoro počinje škola, a od tog datuma roditelji su nam branili i da se kupamo u Moravi, jer je voda bivala hladnija. Govorili su nam i da je posle Svetog Ilije vatra sve milija. Nigde nismo mogli da pođemo ako ne ponesemo nešto da ogrnemo na leđa.
Znali smo da je tako po drugačijem mirisu tek zapaljene vatre u letnjoj kujni, u kojoj se grejala večera. Nekako je u predvečerje dim drugačije mirisao, mešajući se sa svežim vazduhom. Svetkovala se kod nas i Blaga Marija. I na kraju, za Gospojinu, išli smo u kupovinu nove garderobe i školskog pribora.
Menja se list u gori i kamen u vodi
Majka bi nas vodila u grad da biramo obuću i odeću, nove pernice i đačke torbe, poneku svesku. Svi avgustovski praznici su za nas značili kraj jednog godišnjeg doba. A o tome šta su oni značili govorio nam je naš stric, sada počivši otac Jovan Nikitović, iguman manastira Vujan i naša baba Natalija, njegova tetka. Istina, ubedljivija je bila baba.
Preobraženje Gospodnje posvećeno je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Veruje se da tada priroda počinje da se menja, pa se ljudi sa sela posle polovine avgusta prema njemu upravljaju i u poljoprivrednim radovima. Neka vas ne zavara što je praznik u jeku toplih dana, jer kaže se da se preobražava list u gori i kamen u vodi. Dan postaje kraći, a zmije i gušteri vraćaju se u svoja staništa – govorio nam je otac Jovan.
Grožđe se ne jede pre Preobraženja, govorila je moja baba Natalija. Zrelo je tek posle praznika.
Znali su to vinogradari nekad. Nisu imali poljoprivredni, već crkveni kalendar. U moje vreme ovaj praznik zvali su i letnje Bogojavljenje. Piše u jevanđelju da su se otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca – ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte – govorila je.
U slavlju, miru i molitvi
Posle Preobraženja prestajale su velike vrućine. U crkvama se, u znak zahvalnosti na plodovima koje daje zemlja, osveštava grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, neko drugo voće. Običaj je, takođe, da se grožđe deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. Veruje se i da se na ovaj praznik i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, ali, ko to vidi i drugom obelodani, izgubiće razum.
Preko dana se na Preobraženje ne spava da se ne bi dremalo tokom godine. Ne treba plakati i negovati loše navike, već praznik provesti u slavlju, miru i molitvi – strogo je govorila baba.
A pre Preobraženja čekalo se da li će zagrmeti na Svetog Iliju. Ne znam tačno kako su nas ubedili da je loše ako zagrmi, ali jedino pravilo je bilo nikako se ne krstiti, ako gromovi udaraju.
On upravlja munjama i gromovima. Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama, koja vuku četiri konja. Iz njihovih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava dok se vozi po nebu i oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti, da se đavo ne bi sakrio ispod krsta u koji grom ne udara – zastrašujuće je saopštavala naša baba.
Tiha i bezbedna Blaga Marija
Ali dva dana kasnije, posle Ilindana, nekako je mekšim glasom i stavom saopštavala da je osvanuo dan rođene setre Ilije Gromovnika, Blaga Marija. Ništa nismo radili u polju. Odmarali smo ispod dve velike jabuke u dvorištu ili u svojim sobama, baveći se dečijim stvarima. Uvek bi nam laknulo na taj dan, jer je sve bilo nekako tiho i bezbedno. Majka je išla u crkvu, jer se verovalo da je zaštitnica žena. One su se molile i palile sveće, tražeći ispunjenje bar jedne želje, verujući da ih svetiteljka neće odbiti. Danas verujem da su njihove želje uvek bile vezane za decu i njihovo zdravlje i sreću.
Grmelo je i na taj dan često u našem detinjstvu, ali nas je baba uveravala da to brat i sestra razgovaraju. A pričaju da i mi čujemo. Ilija određuje kad će padati kiša, a Marija Magdalena ga ubeđuje da bude blag. Na ovaj dan se ne radi na njivi, da ne navučemo gnev svetitelja. Odmara se. Ako nekad budemo imali košnice, pričala nam je baba, livadski med se na taj dan vadi, jer je lekovit.
Valja i decu namazati medom po obrazima, da budu zdrava. Oni koji ga slave kao krsnu slavu ne kuvaju žito, jer se veruje da je Sveti Ilija živ. Sestra Ognjena Marija mu je blaga i zbog toga i nju treba mnogo poštovati – ostavila je Natalija nama u amanet.
Praznik majčinstva
A Velika Gospojina je praznik majčinstva. Nema toga što majka neće učiniti za svoju decu tog dana. Ugađaće im i biti blaga, puna ljubavi.
Velika Gospojina je uspomena na smrt Bogorodice i dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Do tog dana treba završiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine, tamo od septembra, treba početi sa jesenjim radovima. Biljke i travke ubrane na Veliku Gospojinu su lekovite. Beru se i suše, da mirišu u sobama i leče dušu preko cele zime – govorila je moja baba.
Tog dana ona i majka su mesile štrudlu sa tek skuvanim pekmezom od šljiva. Ispekle bi dva pleha, pa smo parčiće posute prah šećerom, uzimali iz letnje kujne i jeli usput, dok smo bezbrižno predveče mlatili rosu po obližnjim pašnjacima. Osećali smo se voljeno, blago i zaštićeno. Taj dan nije bilo kazni, zapovedanja, ni oštrih reči. Samo mir i spokoj. Kao što se leto tiho privodi kraju i dan u smiraj utiče.
Piše: Biljana Nenković
