KAKO SE PRIPREMITI ZA SLEDEĆU SEZONU
U ovom periodu leta žetva ratarskih proizvoda je završena, a žetveni ostaci su ostali na njivama. Umesto da ih palite i zaoravate, možete ih uz pomoć preparata Geo2 iskoristiti kao hranu za sledeće useve, jer se upravo on bavi zemljištem, njegovom obnovom, na prvom mestu zaustavlja opadanje humusa, pravi pore u zemljištu i omogućava da kiseonik uđe u njega. Kada svi elementi, kao što su fosfor i kalijum oksidiraju, oni postaju dostupni biljkama. Nešto više o tome za Dobro jutro pričao je Bojan Manojlović, agronom u firmi Šmek komerc, koja je uvoznik i distributer ovog preparata.
– Izvršena je žetva pšenice i ječma, ostali su biljni ostaci i oni su organska materija koja je hrana za sledeće useve. Međutim, ni jedna biljka ne može da usvoji stajnjak, ne može da usvoji te žetvene ostatke, nego to mora da se mineralizuje. Jedan deo toga odlazi u hraniva, fosfor, kalijum, azot, kalcijum, puno elemenata ima u tim ostacima u organskoj materiji, a jedan deo završi u humusu. Ono što mi radimo sa Geo2 je da ubrzamo razgradnju organske materije na način da kada aplicirate Geo2 mnogostruko uvećate populaciju korisnih bakterija, korisne bakterije se hrane tom organskom materijom, jedan deo koriste za sebe, a jedan deo kao višak ostavljaju u zemljištu. To je u stvari mineralizovano, kada padne kiša ulazi u zemljišni rastvor i biljka odatle putem korenovog sistema može da uzme hranivo – objasnio je Bojan Manojlović, naglašavajući da su već tokom jula odrađene mnoge parcele i razbacan Geo2.
Važno je dobro izmešati
– Što se tiče aplikacije već smo početkom jula odradili dosta parcela. Razbacamo 200 kg/ha što je preporuka za korišćenje Geo2, za kukuruz, pšenicu, soju, ratarske useve. Ono što je potrebno uraditi posle aplikacije je proći nekom lakom tanjiračom da se zemlja pomeša. Znači nije zaoravanje, nego mešanje jer je dobro i da ostane od gore malo organske materije. Geo2 će malo ući u zemljište, deo će ostati s gornje strane i to će biti odlično – naglasio je agronom Šmek komerca.
– Nema potrebe dublje od 10 do 15 cm, čak nema problema ni kad je oranje, tamo negde u jesen da ide na dvadesetak centimetara. Znači može tanjirača, može i pred oranje, nije nikakav problem, koji god način da izaberu. Ideja je da sa Geo2 aktiviramo mikroorganizme u zemljištu, bakterije, gljivice, gliste, a oni žive od centimetra pa do 20, 30, 60 cm u dubinu – te mikroorganizme najbolje je bilo aktivirati odmah nakon žetve u julu, kako bi preparat delovao od jula do oktobra, dok je za povrtare preporuka drugačija.
– Povrtarima je preporuka posle svake vegetacije, ako imaju dve–tri kulture, pred svaku kulturu dati Geo2, pošto je s prethodnom kulturom deo hraniva iznesen kroz prinos. U ratarstvu toga nema, tu apliciramo od jula do oktobra. Uvek volim da to bude što je moguće ranije. Znači sad smo imali žetvene ostatke i bilo je idealno zato što će Geo2 početi da razgrađuje žetvene ostatke, pa će raditi i jul i avgust i septembar i oktobar, za razliku od momenta kad vi u oktobru date preparat – nije, međutim, ista situacija u Vojvodini i u Centralnoj Srbiji, jer je različita struktura zemljišta, ali za Geo2 to ne predstavlja problem.
– Različiti su tipovi zemljišta i neka zemljišta su više degradirana, a neka manje. Razlika je i ta što je u određenim delovima Vojvodine bila plodna zemlja i onda smo mi na konto te visoke plodnosti zemljišta, dobijali visoke prinose. Međutim, to se sada menja. Opada nam humus i količina organske materije, nemamo životinja da nam taj stajnjak vraća zemljištu i sve je više problema. Druga strana medalje je da su sve teže mašine, a kako su teže one zbijaju zemljište i vi dobijete plužni đon kad orete stalno na 25-30 cm, što vam je kao beton tvrdo. Kroz to koren ne može da prođe i ako i kad prođe, strašno mnogo energije troši, muči se, tako da sve ove probleme Geo2 reši na prirodan način, onako kako je to rešeno u bilo kojoj šumi – s druge strane u ostalim delovima Srbije je problem sa kiselim zemljištem, što Geo2 rešava utičući na razvoj korisnih bakterija.
– Problem je već tamo posle Beograda. U Centralnoj Srbiji su kisela zemljišta, a za kisela zemljišta smo delom i mi odgovorni neadekvatnim načinom đubrenja. Kada vi dodate velike količine azota nepotrebno, ako je potrebno 100 kilograma, a vi dodate 200, tih sto kilograma viška neće završiti u biljkama nego će naštetiti zemljištu. Biljka će uzeti koliko joj je potrebno, ne više od toga, višak u zemljištu koriste štetne bakterije za razmnožavanje i kisele vam zemljište. Geo2 to može rešiti jer aktivira korisne bakterije, korisne i štetne bakterije se bore za istu količinu hrane koje ima koliko ima u zemljištu. Ako ima više korisnih bakterija njihova populacija će da raste u korist smanjivanja štetnih.
Optimalna količina za siguran prinos
– Što se tiče zemljišta, kad je baš zbijeno, imate vodoleži i kad je to ozbiljan problem, tu možemo da idemo na 250 kg / ha. Generalna preporuka je 200 kg/ha, samo kod šećerne repe 350 kg/ha jer je repa sama po sebi veoma intenzivna kultura. Što se tiče voćarstva i povrtarstva tu su količine 300-350 kg/ha – preparat se uglavnom aplicira sam, bez dodatnih đubriva, dok prihrana azotom ostaje jer drugog rešenja nauka za sada nema.
– Kod ratarskih useva na 99 odsto površina radimo samo Geo2, tamo gde dodajemo nešto drugo su kaliofilne biljke kao što su šećerna repa i šargarepa. Kad mogu da biram uvek preporučim kalijum sulfat. Radili bismo, konkretno za repu, Geo2 350 kg i dodali bismo 100 kg čistog kalijuma kroz neki kalijum sulfat. U većini slučajeva, konkretno pričam o osnovnom đubrenju, ne dodajemo ništa od đubriva. Prihrana azotom kao mera ostaje, jer se azot spira i nauka za to trenutno nema rešenje. Ili ćemo azot davati folijarno što je slabiji uticaj na biljku, ili davati u proleće i nadati se da neće biti velikih padavina da to spira – ono što je najbitnije, bez obzira koja je kultura u pitanju.
– Povratne informacije su odlične, kako u smislu prinosa tako i u smislu kvaliteta proizvoda. Posebno kod voćara. Kada koristite NPK vi biljci date tri elementa, a njoj je potrebno minimum 20 elemenata. U zemljištu imate sve elemente koji su biljci potrebni, ali ih je veliki deo nedostupan biljkama. Geo2 otključava elemente iz zemljišta, mikrobi koje aktivira omoguće da taj fosrof i taj kalijum koji se nalaze zaključani postanu dostupni biljkama u celoj fazi vegetativnog razvoja, a kad je tako imaće bolji i kvalitetniji plod – zaključio je Bojan Manojlović agronom Šmek komerca.
Nema loših tragova u vodi kada se koristi Geo2
– Problem je kad stalno upotrebljavate fungicide i herbicide jer oni negativno utiču na razvoj mikroflore, posebno mikorizne gljive u zemljištu i često imate više štete nego koristi. Kad ne poštujete preporuke i dajete više hemije nego što treba, sav taj višak završi nekada u zemljištu, a nekada u vodi. Vi date azotna đubriva i dođe kiša, ili velika zima, veliki deo toga se slije u vodotokove, završi tamo gde ne treba. Imamo krajeva u Srbiji gde su veliki problemi jer dosta toga potiče direktno od đubriva. Primenom Geo2 više ne koristite NPK. Ako ne koristimo NPK, ne stvaramo viškove nitrata, fosfata u zemljištu samim tim oni neće završavati u zemljištu i vodotokovima.
Klimatski uslovi i Geo2
– Kada je u februaru 25 stepeni i tokom leta 40 stepeni, a između mrazevi, to je stravičan stres za biljku. U takvim okolnostima imate samo dve opcije, ili ćete da navodnjavate što retko ko u ratarstvu radi ili ćete da omogućite biljci da taj korenov sistem spusti što je moguće dublje, a taj deo posla obavi Geo2. Te bakterije, te gljivice prave put korenu, put u zemljištu kuda korenov sistem može da se spušta. Isto tako stimuliše razgradnju organske materije, stimuliše razgradnju humusa. Humus je onaj koji ima ulogu sunđera, može da zadrži vlagu i može da zadrži vodu. Ako sve to odradimo sa Geo2 utičemo na bolju strukturu zemljišta u stresnim uslovim i na dobrom ste putu da vam prinosi i kvalitet budu odlični – rekao je Manojlović.
