NEDOSTACI HRANIVA VIDE SE NA LISTOVIMA
Vinova loza, kao i ostale gajene biljke, zahteva redovno đubrenje kojim se pre svega zemlji moraju vratiti hraniva koja je potrošio rod prethodne godine i obezbediti višak za normalnu ishranu biljaka i roda u tekućoj vegetaciji, i za njihove zalihe za narednu berbu. Da bi se loza pravilno đubrila, valja uraditi analizu zemljišta i podsetiti se koji su to hranljivi elementi koji su ovoj biljci najneophodniji.
Elementi koji su lozi potrebni u nešto većim količinama, poznati kao makroelementi su azot (N), kalijum (K), fosfor (P) magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i sumpor (S). Neophodni su i oni koje troši u vrlo malim količinama, takozvani mikroelementi, a to su bor (B), gvožđe (Fe), mangan (Mn), zink (Zn), bakar (Cu), molibden (Mo) i kobalt (Co). Svaki od njih je koristan, ali može biti i štetan ukoliko ga ima u prevelikoj količini. Stoga za svaku biljnu vrstu postoji neka optimalna doza.
Rod najčešće zavisi od elementa kojeg ima najmanje. Tako, na primer, pojačano đubrenje azotnim ili kalijumovim đubrivima ne može povećati prinos grožđa, ukoliko je on ograničen manjkom bora. Povećano đubrenje može uticati na obilniji rod samo do određene granice. Kad se optimalna količina hraniva premaši, to više ne utiče na prinos, a daljim povećanjem doze đubriva mogu se javiti i neželjeni efekti pa količina i kvalitet grožđa opadaju.
Vinogradare savetujemo da tokom vegetacije pažljivo posmatraju promene na lozi, jer će tako vizuelno uočiti koji joj hranljivi elemenat nedostaje da bi ga pred „zimsku brazdu“, i ukoliko ne postoji mogućnost da se uradi agrohemiojska analiza zemljišta, uneli u tlo u vinogradu.
Bez kalcijuma lišće žuti
Kalcijum je veoma bitna komponenta ćelijskih membrana svih biljaka, utiče na pH ćelija i na propustljivost ćelijskih membrana kao i na deobu i rast ćelija. Zato možemo reći da je veoma bitan za biljku i u strukturalnom, i u fiziološkom pogledu. Nepokretan je u biljci, a simptomi njegovog nedostatka se manifestuju kao tačkaste nekroze po obodu liske. Pri izrazitom nedostatku kalcijuma, deo liske između nerava požuti, liska se po obodu uvija, mlado lišće se suši, vrhovi lastara i svi listovi mogu prevremeno da otpadnu.
Kalcijum ima vrlo važnu ulogu u poboljšavanju mehaničkog i hemijskog sastava zemljišta, njegovih fizikalnih i bioloških svojstava. Nedostatak u zemljištu može se nadoknaditi upotrebom đubriva u kojima je on pridodat azotu, fosforu i kalijumu. Prva pomoć u vegetaciji su folijarna đubriva bogata ovim elementom.
Povećan sadržaj krečnjaka (kalcijuma) u zemljištu nema direktan negativan uticaj na samu biljku, ali povećava pH podloge što može dovesti do nekroze i drugih poremećaja. Takođe, može izazvati nedostatak B, Fe, Mn, Zn, Cu… Sva navedena hraniva biljkama možemo dodati u formi mineralnih ili folijarnih đubriva.
Mangan
Lako se može nadoknaditi folijarnim đubrenjem.
Simptomi nedostatka ovog hraniva se vide na listovima koji postaju hlorotični. Nedostatak mangana se javlja u uslovima povećane vlažnosti u zemljištu kada dolazi do blokade usvajanja i transporta većine mikroelemenata.
Sumpor
Retko nedostaje vinogradima, jer jer ga ima u mnogim preparatima za zaštitu biljaka i u nekim đubrivima. Vinova loza u ishrani zahteva minimalne količine sumpora. On učestvuje u sintezi aminokiselina, koje ulaze u sastav belančevina, enzima i sl.
Manjak bakra izaziva hlorozu
Bakar zauzima značajno mesto u strukturi hlorofila i sastavni je deo jednog broja enzima. Veoma je bitan za formiranje ćelijkog zida, transport elektrona i oksidacione procese u ćeliji. On utiče na lignifikaciju (odrvenjavanje) ćelijskog zida pa zato i nije slučajno da se preporučuje tretman bakarnim fungicidima u zadnjim fazama razvoja biljke. Zato u ovom periodu, kada je loza bujna i u punoj vegetaciji, valja je pažljivo posmatrati, jer se lako uočava njegov nedostatak, loza je „knjiga koja se lako čita“. Nedostatak bakra otkriva hloroza na listovima. Ona može da se izbegne i foliojarnom primenom đubriva na bazi ovog hraniva tokom vegetacije.
Mnogo je češći slučaj toksičnog delovanja ovog elementa a njegov višak prouzrokuje simptome koji su slični znacima nedostatka gvožđa. Međutim, u ovom slučaju, često se javlja hloroza samo s jedne strane sprovodnih sudova dikotiledonih biljaka što nije slučaj kod simptoma nedostatka gvožđa.
Cink
Najčešće vinovoj lozi nedostataje krajem proleća i početkom leta. Simptomi se prvo uočavaju na vršnim delovima lastara i zaperaka. Listovi postaju znatno manji i na njima su izrazito oštri zupci. Između lisne nervature pojavljuje se žutilo u obliku mozaika, ponegde praćeno sušenjem delova lista. Liska je glatka i debela, a lisna drška skraćena. Čokot raste grmoliko, formira slabo bujne lastare cik-cak rasta i brojnim izraženim zapercima Razmaci između kolenaca su kratki. Na čokotima s izrazitim nedostatkom ovog hraniva redovno je slabija oplodnja.
Simptomi se mogu povezati s promenama koje na lozi nastaju zbog nedostatka gvožđa ili mangana. Brzi i efikasni rezultati u rešavanju ovog problema se postižu folijarnim đubrivima koja sadrže cink u većem procentu.
Bor
Kada ga nema dovoljno, izaziva na listovima loze kružne, nekrotične mrlje žute boje kod belih, a crvene kod crvenih sorti. Kružne nekroze pojavljuju se prvo na obodu, a kasnije i na sredini lista. Nedostatak bora usporava i zaustavlja rast lastara, a rubovi lišća rastu žbunasto, internodije su skraćene. Pri nedostatku bora otežani su cvetanje i oplodnja, jer je klijavost polena vrlo slaba, a kapica nad tučkom se teško odvaja, pa grozd ostaje rehuljav. Razmaci između kolenaca su kratki. Na više zahvaćenim čokotima redovno se javlja slaba oplodnja. Mogu se povezati i sa simptomima koji na lozi nastaju zbog nedostatka gvožđa (Fe), ili mangana (Mn). Brzi i efikasni rezultati u rešavanju ovog problema se postižu prskanjem đubrivima bogatim ovim hranivom.
Višak azota takođe pospešuje pojavu hloroze
Fosfor je važan u početnim fazama rasta i razvoja, jer podstiče razvoj korena, jačajući tako njega i čitav čokot, što se odražava na kondiciju i veću otpornost biljke na visoke i niske temperature. Dobra ishrana fosforom povoljno utiče na formiranje cvasti u pupoljcima, na ranije zrenje bobica i potpunije dozrevanje grozdova. U slučaju nedostatka fosfora, smanjuju se prinos i kvalitet grožđa, a u proleće vegetacija kasni.
Fosforna đubriva se u vinogradima unose u zemljište primenom osnovnih NPK formulacija, sa manjim sadržajem azota, u jesen i proleće a takođe mogu biti primenjena i dopunskom, folijarnom prihranom.
Manjak azota usporava rast
Azot se u vinogradu unosi u zemljište promenom osnovnih NPK formulacija, sa manjim sadržajem azota u jesen, a većim u proleće. Takođe, mogu biti primenjena i preko dopunskih folijarnih prihrana, ali ne kasno da se vegetacija ne produži i da loza ne sazri na vreme. Nedostatak azota se najpre manifestuje pojavom bledozelenih listova i usporenim porastom. Listovi su sitni, liske tanke, a lisne drške dobijaju crvenkastu boju. Višak ovog elementa često je veći problem od nedostatka jer ubrzava razvoj lisnog parenhimskog tkiva mekane konzistencije i smanjuje otpornost prema bolestima, štetočinama, suši i mrazu.
Hloroza i kad nedostaje gvožđa Gvožđe učestvuje u sintezi hlorofila i u fotosintezi, kao i u drugim metaboličkim procesima kod vinove loze. Kada ga nema dovoljno, pojavljuje se hloroza, zelenu boju zadržavaju samo glavni nervi na listu. S obzirom na to da se često nalazi u oblicima nepristupačnim za biljku, hloroza se ne može sprečiti dodavanjem gvožđa u mineralnom obliku. Najbolji efekat, u sprečavanju ovog tipa hloroze, postiže se primenom folijarnih đubriva čiji su oblici biljkama lako pristupačni.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
