KROMPIROV MOLJAC ZADAJE GLAVOBOLJU POVRTARIMA
Poslednjih godina proizvođači krompira u svetu sve više strahuju od sićušne ali opasne štetočine poznate pod imenom krompirov moljac (Phthorimaea operculella). Reč je o najopasnijoj štetočini ovog povrća koja se na našim prostorima pojavila u poslednjih 15-ak godina. Za kratko vreme moljac je načinio velike ekonomske štete u više poznatih proizvodnih područja krompira, čime je uzbunio i proizvođače, i agronome.
Tako je 2012. i 2013. godine napravio velike štete na krtolama krompira na području Leskovca, 2015. godine stigao je do okoline Čačka (sela Viljuša, Zablaće, Slatina), kao i u mnoga mesta u Vojvodini. Štete su negde bile i totalne, jer oštećene krtole krompira nisu imale tržišnu vrednost. Njegovo prisustvo je registrovano u gotovo svim ravničarskim područjima u kojima se u Srbiji gaji krompir.
Opasniji od zlatice
Dosadašnja iskustva iz većeg broja zemalja upućuju nas na stalni oprez i prihvatanje činjenice da će se proizvodnja krompira ubuduće uvek odvijati u manjem ili većem prisustvu moljca. Stalnu potencijalnu opasnost od napada predstavlja njegov životni ciklus koji se odvija i na njivi, i u skladištu, što nije slučaj sa ostalim ekonomski značajnim štetočinama krompira kod nas. Kritičan period za napad moljca u polju u Srbiji je od polovine jula meseca do vađenja krompira. Štete u skladištu zavise od kvaliteta skladišnog objekta, bržeg spuštanja temperature posle zarastanja rana na krtolama i mogućnosti skladištenja na temperaturama ispod 7 Celzijusovih stepeni.
Uspešno suzbijanje i održavanje prisustva krompirovog moljca na tolerantnom nivou za proizvođače krompira je moguće isključivo kombinovanjem svih raspoloživih mera i postupaka i sačinjavanjem integralnog programa suzbijanja ove štetočine (IPM), koji podrazumeva preventivne i direktne mere.
Preventivne mere za suzbijanje krompirovog moljca su usmerene na smanjenje rizika od njegovog napada, dok se direktnim merama, uz primenu insekticida, smanjuje njegova brojnost i mogućnost da odrasli insekt položi jaja. Prednost treba dati preventivnim merama, jer efikasnost hemijskih tretmana u velikoj meri zavisi od organizovanosti regionalnih službi i tzv. solidarnosti proizvođača da u području intenzivnog napada preduzmu kvalitetnu, brzu zaštitu u periodu od samo 24 sata. U mnogim zemljama ove mere se, ni posle 4 do 5 tretmana u kraćim vremenskim intervalima, nisu pokazale kao dovoljno efikasne, jer je štetočina mnogo opasnija od, recimo, krompirove zlatice.
Preventivne mere čini više operacija koje se izvode od predsetvene pripreme do vađenja i skladištenja. U početku vegetacije to su kvalitetna predsetvena priprema zemljišta i pravovremeno i temeljno zagrtanje krompira, odnosno pravljenje visokih bankova. Kvalitetno ogrnut krompir je bezbedan od erodiranja banka tokom čestih navodnjavanja i pljuskovitih kiša, u njemu su krtole zagrnute zemljom sve do momenta vađenja. To je posebno važno jer leptir polaže jaja na ogoljene krtole, ili ulazi kroz pukotine u zemlju.
Održavanjem vlažnosti zemljišta češćim navodnjavanjem s manjim zalivnim normama (15 do 20 l/m2 do najviše 25 l/m2) sprečava se spiranje zemljišta s bankova, što se dešava kod većih zalivnih normi. Takođe, zemljište treba povremeno navodnjavati, odnosno rashlađivati, do samog vađenja krompira, kako bi se izbeglo stvaranje pukotina u njemu kroz koje bi ušao leptir i položio jaja na krtole.
Hemijski tretmani istovremeni u celom ataru
Od polovine jula meseca pa do kraja vegetacionog perioda krompira hemijske tretmane protiv plamenjače valja pomeriti u popodnevne i rane večernje sate (u zavisnosti od pojave rose), kako bi se u istom tretmanu koristio insekticid za suzbijanje moljca.
Od velike pomoći su i feromonske klopke koje treba koristiti za praćenje pojave leptira i određivanje vremena kada početi s direktnim merama suzbijanja insekticidima. Hemijskim suzbijanjem krompirovog moljca u polju sprečava se masovnija pojava ove štetočine. Prisustvo i svakodnevni ulov imaga na feromonskim klopkama i praćenje njegovog razvoja su odlučujuće u preduzimanju direktnih mera zaštite i svih drugih mera koje će omogućiti bezbedno skladištenje krompira. Suzbijanje treba da bude sihronizovano, da tretman rade svi proizvođači u ataru u kojem se gaji krompir. Od insekticida koristiti samo one preparate koji su registrovani za suzbijanje krompirove zlatice. Preporuka je da se krompir vadi dve, najviše tri nedelje posle desikacije ili prirodnog sušenja cime, odnosno, čim se na krtolama formira dobra pokožica, kako se ne bi izlagale napadu moljca. I u periodu od desikacije do vađenja treba povremeno ovlaživati zemljište kako bi se sprečila pojava pukotina kroz koje leptir može doći do krtola i položiti jaja.
Krtole treba transportovati do skladišta u što kraćem roku posle vađenja. Posle svake sezone skladištenja, odnosno pre unosa novog krompira, magacine i skladišta treba temeljno očistiti i dezinfikovati preparatima na gasnoj fazi delovanja. Efikasno rešenje je i da se skladišne površine (podovi, zidovi i plafoni) isprskaju insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila, cipermetrina i deltametrina, a skladišni prostor (zbog brojnijeg prisustva leptira) preparatima na bazi pirimifos-metila, pomoću ULV uređaja.
Pre dezinfekcije, na svim otvorima u skladištu (vrata, prozori, ventilacioni otvori) valja postaviti mreže (kao za komarce) kako bi se sprečio ulazak leptira. Na velikim magacinima smanjiti otvor na vratima na najmanju potrebnu meru za unos krompira i postaviti tzv. vazdušnu zavesu sa rashlađenim vazduhom kako bi sprečio ulazak leptira. Najbolje rešenje je da se, ako ima mogućnosti, krompir skladišti na temperaturama 5 do 8stepeni korišćenjem rashladnih uređaja.
U skladištu s belim lukom i bosiljkom
S polja u isto skladište ne treba unositi nove krtole, ako postoji sumnja da je moljac prisutan na već uskladištenim količinama krompira. Uskladištene krtole krompira za ishranu ljudi i životinja, kao i novounesene, od moljca se mogu zaštititi direktnim prskanjem preparatom na bazi prirodnog insekticida piretrina i entomopatogene bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstakii, a semenskog krompira preparatima na bazi piretrina, abamektina, deltametrina i cipermetrina. Izuzetno, to se može uraditi i nekim fumigantom što isključivo mogu da rade firme registrovane i ovlašćene za ove poslove.
Kod manjih količina uskladištenog krompira (u gajbama, vrećama ili u gomilama) može biti korisno mešanje krtola s talkom, osušenim pepelom, peskom i slamom, kao i držanje u magacinu zajedno sa belim lukom, bosiljkom i sličnim aromatičnim biljkama. Oštećene krtole, koje nemaju tržišnu vrednost ne bacati odgore na deponiju ili u kontejner. Treba ih odlagati zakopavanjem na lokalnoj deponiji u saradnji sa lokalnim organima uprave. Ne saditi krompir na istim parcelama naredne godine i poštovati plodored i plodosmenu.
ARUM DEČ doo Beograd
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
