Letnje vrućine, štetno deluju kako na ljude tako i na domaće životinje. Poznato je da se životinje teže adaptiraju na vrućine, zbog čega se kod farmskih smanjuje proizvodnja. Životinje se tokom visokih temperatura brzo umaraju i uzimaju manje količine hrane koja ne može da podmiri njihove uzdržne i proizvodne potrebe. Osim toga, dolazi do poremećaja u reprodukciji, jer toplota utiče neposredno na formiranje i kvalitet sperme kod muških grla.
Što je temperatura i relativna vlaga vazduha veća to životinje teže otpuštaju proizvedenu toplotu. Zbog toga se javlja temperaturni stres, prvenstveno kod životinja koje borave u zatvorenom prostoru. On nastaje najčešće leti u prenapunjenim objektima u kojima je slaba ventilacija. Životinje se zbog toplotnog stresa teturaju i padaju. Puls im je povišen, ali se slabo čuje, disanje je površno, a telesna temperatura povećana, srčani tonovi su slabi i nepravilno čujni, a vidljive sluznice su plave boje. Životinje koje su doživele toplotni udar treba polivati i trljati hladnom vodom kao bi im snizili povišenu telesnu temperaturu, treba im dati vodu za piće, jer pojenje pojačava lučenje znoja.
Pri temperaturama vazduha iznad 30°S i relativnoj vlazi od 80% životinje treba dodatno da se rashlade (polivanje ležišta hladnom vodom ili rasprskavanje vode tuševima iznad zone boravka životinja).
To prvenstveno vredi za goveda, svinje i živine, jer one najteže podnose visoku temperaturu i relativnu vlagu vazduha u objektu. Živina i svinje, nemaju razvijene znojne žlezde i tokom tropskih dana im je veoma teško. Svinje se rashlađuju valjanjem u blatu i barama, a živina dahtanjem i opuštanjem krila.
Što se tiče živine, najbolje je vodu držite u hladu, a tokom popodneva mogu se staviti kockice leda u posude, kako bi voda što duže ostala hladna. Ukoliko temperatura pređe 35°S kokoške mogu prestati da nose jaja. Potrebno je pojačati rad ventilatora u objektu i stvoriti uslove za prirodnu izmenu vazduha (otvaranje prozora i vrata). Ovce i koze takođe teško podnose visoke temperature.
Kod visoko produktivnih krava dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50% usled smanjenog apetita, životinje ubrzano dišu imaju povišenu temperaturu i uočavaju se uznemirenost i nervoza. Slična situacija je i sa ostalim vrstama domaćih životinja. Konji su najmanje osjetljivi, jer imaju mogućnost obilnog znojenja zbog izuzetne aktivnosti znojnih žlezda.
U letnjem periodu životinje treba hraniti u ranim jutarnjim časovima i popodne nakon zalaska sunca. Ako životinje borave na pašnjacima, potrebno je obezbediti hlad drveća. U slučaju da nemaju prirodnu zaštitu, treba izgraditi nadstrešnice kako bi se životinje sklonile od vrućine. Zakloni se mogu napraviti od drveta ili tkanine, dok se za krov koristi aluminijum. Stoka sama traži senovita mesta. Uglavnom ne pase u periodu od 11 do 15 sati. Takođe i živa ograda može pružiti zaštitu od sunca (treba je saditi u pravcu istok – zapad).
Za životinje je važno da stalno imaju na raspolaganju svežu vodu, dovoljno hrane i rashlađen prostor gde mogu da se sklone kada su napolju ekstremno visoke temperature.
Savetodavac stočarstva Kosovka Jakšić
