Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Vršna trulež plodova paprike, paradajza, tikve i lubenice

Vršna trulež plodova paprike, paradajza, tikve i lubenice

1258
Foto: Flickr

Vršna trulež ili BER (Blossom –end rot) je uobičajen fiziološki poremećaj u povrću kao što su paradajz, paprika, tikva i lubenica. Manifestuje se kao tamna udubljena tačka na cvetnom kraju ploda i uzrokovana je nedostatkom kalcijuma u plodu koji se razvija.

Uzroke vršne truleži, prema rečima Marije Janjić, savetodavca za ratarstvo, u vranjskoj PSSS, treba tražiti u nedostatku kalicijuma, odnosno nedovoljne količine kalcijuma (Ca) u tkivu ploda. Kalcijum utiče na stabilnost ćelijskih membrana i daje strukturnu čvrstoću plodova i same biljke.

– Variranje u vlažnosti zemljišta, bilo previše ili premalo vode, mogu umanjiti, usvajanje kalcijuma od strane biljke – kaže Janjićeva.

I previše azota, po njenim rečima, može podstaći brz vegetativni rast na račun razvoja ploda, što dovodi do nedostatka kalcijuma u njemu. Svako stanje koje oštećuje korenov sistem, kao što je zbijanje zemljišta ili bolest, može uticati na sposobnost biljke da apsorbuje kalcijum.

Vršna trulež plodova paprike, paradajza, tikve i lubenice može se preduprediti redovnim zalivanjem i održavanjem konstantne vlažnosti zemljišta i nikako ne dozvoliti da se zemlja osuši ili preplavi.

– Ako nema kalcijuma dovoljno u zemljištu dodati ga putem folijarnog prskanja ili unošenjem đubriva. Proizvodi poput kalcijum nitrata mogu biti efikasni – ističe Janjićeva.

Ona poručuje povrtarima da izbegavaju prekomerno đubrenje azotom i da na samom početku planiranja proizvodnje obavezno obave agrohemijsku analizu zemljišta i pridržavaju se preporučenih formulacija đubriva i količina za đubrenje useva paprike. Na ovaj način proizvođači će imati priliku da se uvere da je pH zemišta u optimalnom opsegu (obično 6,2 do 6,8 za većinu useva) kako bi usvajanje hranljivih materija od strane biljaka bilo nesmetano. Neophodno je koristiti i malč kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu i regulisala temperatura. Treba izbegavati i prekomerno orezivanje paradajza koje može poremetiti ravnotežu između vegetativnog porasta i razvoja plodova. Potrebno je i redovno testiranje zemljišta na osnovne parametre plodnosti kako bi se pratili nivoi hranljivih materija i prilagodili praksu đubrenja u skladu sa tim.

– Organskim materijalom poboljšati strukturu zemljišta kako bi se poboljšalo zadržavanje vode i zdravlje korena – naglašava Janjićeva i poručuje da povrtari na ovaj način mogu značajno smanjiti učestalost vršne truleži i  obezbediti zdraviji razvoj plodova.

Tekst i foto: Gordana Nastić