Uprkos teškoj godini, uljana repica na oranicama Imrea Gortve u Poljanicama nadomak Bečeja odličnog je kvaliteta, pa je tako žetva ove ratarske kulture i pšenice protekla baš onako kako je zadovoljni domaćin i želeo.
Prinos uljane repice je oko 22-23 metra po jutru, odnosno blizu četiri tone.
„Nisam ni sanjao da će biti ovakav prinos, naročito gledajući neke uporedne rezultate tokom godine. Mislim da je sve u božijim rukama, ljudski faktor je tu možda 5 do 10 odsto, sve ostalo je odradila priroda. Uljana repica je biljna vrsta mehanizatora i mislim da smo izabrali pravi dan za žetvu. Prinos i momenat košenja su prilagođeni i to je rezultat ne samo čoveka, nego i tehničke opreme, tehnologije koja je sprovedena“, iskren je Imre Gortva.
On kaže da je žetva uljane repice u ovoj godini podbacila za oko 30 odsto, a cena na tržištu konstantno pada zbog čega poljoprivredni proizvođači ne znaju da li će isploviti iz finansijskih nedaća i problema u agraru.
Činjenica je da je ova biljna kultura uzela sve više maha u Srbiji i da se povećavaju površine pod uljanoj repici. Ipak, poljoprivredni proizvođači u opštini Bečej ovu kulturu su, kaže naš sagovornik, ovu kulturu izabrali pod pritiskom.
„Ako pričamo o okopavinama, nesigurne su, soja je prethodnih godina kod uljarica podbacila ponekad 50 i 60 odsto. Uljana repica je ozimna kultura, a zimske vlage nekako spašavaju rod i ako ne bude baš vrhunski, on je tu. Ovog momenta je cena negde oko 400 do 420 evra po toni, što se isplativosti tiče nije baš na nekom nivou. Sa tom cenom ćemo stići do neke zarade do 200 evra po hektaru“, kaže Gortva.
Sa druge strane, žetvu pšenice je naš domaćin započeo skromno. Prinosi su, objašnjava solidni, dodajući da su padavine u prethodnom periodu pomogle okopavinama, ali odmogle pšenici.
„Završili smo sa pivarskm ječmom, nakon čega smo imali žetvu semenske i merkantilnu pšenice. Nadam se da ovu godina, koja je osrednja, nećemo završiti sa gubicima. Cena pšenice je katastrofa. Veoma sam razočaran. Ova godina je prelila čašu i kap fali da nestane primarni agrar“, iskren je Imre, a njegov stav je da domaće tržište malo više vrednuje seljaka nego međunarodno.
Kaže da je proizvodnja pšenice na globalu u opadanju, ali da Srbija ima zlatne zalihe i zlatne ljude, a u toj kombinaciji gladovati nećemo.
Tekst: Zorana Ljubojev
