Gledajući snimke poznatih food blogera naiđoh i na priču o Tari i njenom sladoledu. Često pomislim kako preteruju hvaleći sve i svašta i želeći da naprave reklamu. Ali, neki crv u meni nije mi dao mira. Svakako sam došla na Adu Ciganliju, iako je paklena vrućinčina što kažu „gori nebo i zemlja“, što je ne bih i ja potražila. Jedna kugla sladoleda, bar da smirim i nahranim tog dosadnog crvića sumnje. Vrtela sam se u najtoplijem delu dana oko restorana, kafića, išla s jednog kraja Ade na drugi i kad sam već odustala i krenula kući, naiđoh na simatičan, devojački kiosk i ispred njega vitrinu sa nekoliko vrsta sladoleda.
-Stani! – viknuh na drugaricu koja je sa mnom pajala po jezeru. Žena se ukopa u mestu, uplaši se, ne mrdnu više.
– Stani evo je Lula, evo ga sladoled – srećna što sam je pronašla, iako sam u ruci već držala kutijicu sa kupljenim sladoledom na drugom mestu, pritrčah vitrini i naručih orah i pistać, jer zbog njih sam i došla. Iza vitrine, nasmejana, mlada, ni devojčica ni devojka, iako već ima 21 godinu, stoji Tara. Nudi da probamo i druge ukuse, ferero, crnu čokoladu bez šećera odličnu za dijabetičare, borovnicu, jagodu, kikiriki, sve bolji od boljeg. Sveži, kremaste teksture, a ukus kao da jedete baš to voće i baš te lešnike, orahe i kikiriki.
-Za sladoled je najbitnije mleko. Mora biti punomasno mleko, što je veći procenat masti sladoled je bolji. Nabavljam ga od domaćih proizvođača, dalje ja pasterizujem i pravim bazu. Kada je baza u koju se stavlja šećer kuvana, ide na temperaturu od 80 stepeni, posle toga kada dođe do određene temperature pasterizator kreće da hladi, vadi se i kreće dalje proizvodnja. Dodajem i puter, a ne stavljam gotove kreme. Ako je u pitanju pistaći onda je to pistaći, isto je i sa orahom, kikirikijem, lešnikom. Lešnik se, na primer, peče kako bi pustio aromu i masnoće, melje se i prebacuje u mašinu u kojoj se pravi pasta i stavlja se stabilizator da bi se održala ta njegova tekstura. Za kilogram sladoleda potrebno je dvesta grama paste – priča dok vadi kugle, brzinom koju sam jedva ispratila. Očas posla diže jednu posudu, spušta, uzima drugu, okreće se, vadi kornete, dok ste postali svesni šta radi, sladoled je pred vama. I čim probate znate da vredi svakog dinara koji ste platili. Dok pričamo iza vitrine, ispred vitrine se već stvorio red. Izgleda da nisam jedina koja prati šta blogeri preporučuju. Čitava porodica nestrpljivo čeka da proba isto što i ja – orah i pistaći. Čak su im i reakcije iste kao moje.
-Vredi svakog dinara. Svaka čast, kako je pun ukus, kao da jedem orah. I pistaći je odličan – hvali je majka dok deca biraju ferero i borovnicu i bezmalo istim rečima izražavaju svoje zadovoljstvo. A kako bi nama pričinila to zadovoljstvo Tara je išla u Italiju da nauči zanat. Ne jednom, nekoliko puta i trajalo je ukupno godinu dana.
-U Italiji sam bila više puta, učila sam godinu dana kako se pravi sladoled. Učitelji jesu bili strogi ali je vredelo, mnogo toga sam naučila. Naravno prvo morate znati razliku između sladoleda i đelata. Razlika je u masnoći i punoći ukusa – naravno i u sastojcima koje Tara namerava da proširi. Nada se da će u skorije vreme u ponudi imati i mango, a do tada jedino će joj malo muke zadavati orah.
-Orah je najteže napraviti jer on pomalo gorči i potrebno je potrefiti pravu dozu šećera. Kupujem orah kod domaćih proizvođača – a to što kupuje od domaćih proizvođača i koristi samo najkvalitetnije sastojke dosta košta, tako da je kugla ovog sladoleda malo skuplja u odnosu na ostale.
-Ljudi se dosta osvrću na cenu, ali to mene neće obeshrabriti jer ja imam svoj cilj. Isplati se provoditi šest do sedam sati u proizvodnji. Nadam se da ću se u budućnosti ovime baviti, tek sam krenula i nisam poslastičar. Završavam menadžment a ovo je čista ljubav – rekla je Tara čiji sladoled Lulu tek kreće u osvajanje tržišta.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Temperatura
Kako bi sladoled imao kremastu strukturu i opstao dovoljno dugo, temperatura u vitrini mora biti – 13 stepeni. Temperatura bi trebala da bude – 13 do -14 da ne bi bio stegnut. Ako ga stavimu u kućni zamrzivač na -22 on više ne može da se vrati u stanje u kom je bio. Sladoled je kao ljudski život. Prvi dan je mlad lep, savršen i bukvalno je jedan dan sladoleda 20 godina ljudskog života. Traje sedam dana, ne više. Kod mene je sve uvek sveže, jer ja vodim računa i znam kada se tekstura promeni – objasnila je Tara dok je oko se oko nje ponovo stvarala gužva.
