Cvetni pupoljci maline obrazuju se krajem leta i tokom jeseni. Ovo je dugotrajan i veoma složen proces, koji se na novim izdancima završava tek pred cvetanje. Zbog toga je potrebno obezbediti sve uslove za njegovo odvijanje jer od toga zavisi rodnost u predstojećoj vegetaciji. Malinjake valja redovno negovati, a posebno ih ne treba zapostavljati u periodu od berbe do završetka vegetacije. Važno je stvoriti što povoljnije uslove za razvoj kvalitetnih i zdravih izdanaka koji će doneti rod sledeće godine.
Pravilna zaštita maline od bolesti i štetočina će sačuvati listove, neophodne za stvaranje i korišćenje hraniva u procesu obrazovanja cvetnih začetaka. Stručnjaci preporučuju program zaštite koji obuhvata jedno zimsko tretiranje u vreme pucanja puoljaka, četiri prolećna, potom jedno prskanje posle berbe, koje se u slučaju potrebe može ponoviti, i jedno u drugoj polovini septembra, odnosno početkom oktobra. Često se navodi da su prva dva tretiranja posle berbe plodova najznačajnija jer je to period najintenzivnijeg razvoja prouzrokovalča bolesti i štetočina i njime se obezbeđuje da izdanci zdravi uđu u zimu. Ono koje se primenjuje neposredno posle završene berbe i uklanjanja starih izdanaka (jul-avgust) namenjeno je suzbijanju bolesti lista i stabla, grinja, malinine mušice i muve galice. Za sva tretiranja preparati se koriste u skladu s preporukom stručnjaka.
Vremenski uslovi često mogu biti ograničavajući faktor za pravovremenu zaštitu. Prema navodima stručnjaka, ukoliko se tretiranje radi na temperaturi vazduha višoj od 25 stepeni može doći do pojave ožegotina na vegetativnim delovima. Takođe, na visokim temperaturama dolazi i do isparavanja nosača aktivne supstance, zbog čega se čestice pesticida smanjuju, lošije prijanjaju i više su izložene dejstvu vetra. Da bi se izbegao negativan uticaj velikih toplota u letnjim mesecima tretiranje zasada treba raditi u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima.
Neophodna mera u malinjaku posle berbe je i uništavanje korova. Ukoliko se izostavi, oni će biti konkurencija ostavljenim izdancima u hrani i vodi, koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu, a dobra su podloga za razvoj štetnih organizama. Po pravilu, ne bi trebalo koristiti herbicide u zasadima dok se malina dobro ne ukoreni. Poslednjih godina neki herbicidi u manjim dozama upotrebljavaju se odmah posle sadnje. Ovde treba biti veoma oprezan i ne upotrebljavati ih bez prethodne konsultacije sa stručnim osobama. U rodnim zasadima gde se kombinuju mehaničke i hemijske mere, hemijske mere bi trebalo primenjivati samo u pojasu širine 0,5 metara sa jedne i isto toliko sa druge strane reda.
Početak i tok obrazovanja cvetnih pupoljaka maline zavise i od vlažnosti vazduha, količine hranjivih elemenata u zemljištu, vremena i načina đubrenja, starosti malinjaka… Od ekoloških činilaca najveći značaj imaju svetlost, toplota i voda. U uslovima velike zasenjenosti ovaj proces se otežano odvija, jer zasenjeni listovi stvaraju manje ugljenih hidrata koji su neophodni za njegovo odvijanje.
Sve neophodnija mera je i navodnjavanje, naročito ako je leto sušno, a malinjak podignut na lakom i propustljivom zemljištu. Takvo zemljište lako gubi vodu, što utiče na to da izdanci za narednu godinu smanjuju rast i često ne dostižu potrebnu visinu, a i manje ih ima. Zalivanje se posebno preporučuje u zasadima u kojima su izdanci kasno zakinuti (pred berbu). Ne sme se dozvoliti isušivanje površinskog sloja do dubine na kojoj je najveća masa korena. Međutim, i ovde je potreban oprez, odnosno sa zalivanjem ne treba preterivati, jer višak vode dovodi do odlaganja procesa obrazovanja cvetnih pupoljaka. Umerena vlažnost utiče na njegovo pravilnije i brže odvijanje. Takođe, rani jesenji mrazevi mogu oštetiti nedozrele izdanke, posebno ako su kasno prihranjeni azotnim đubrivima ili ako je kasno obavljeno navodnjavanje.
Preporučuje se da odmah posle berbe započne rezidba, odnosno da se iseku izdanci koji su doneli rod i ostave nekoliko dana da svenu. Ukoliko su u tom periodu visoke temperature, mogu se iseći i ostaviti na žici da bi pravili hlad novim izdancima, a kasnije ih izneti i obavezno spaliti. Ako bi se odsečeni izdanci odmah izneli iz zasada onda bi se mladi, koji su do tog momenta rasli u zaseni, izložili jakom osunčavanju, što može dovesti do pojave ožegotina na listovima i stablu. Najbolje je da se odsečeni izdanci iz zasada iznose kada je oblačno vreme, ili u jutarnjim i večernjim satima. U takvim uslovima oni koji će doneti rod naredne godine postepeno se prilagođavaju vremenskim prilikama.
Rezidbom se smanjuje opasnost od razvoja bolesti i štetočina. Takođe, poboljšava se provetravanje i osunčavanje izdanaka koji će sledeće godine doneti rod. Oni bolje dozrevaju, imaju više hrane i vode, koja im je potrebna da bi se do kraja vegetacije dovoljno razvili i stvorili cvetne pupoljke.
Poželjno je da mladi izdanci imaju uspravan rast, pa je korisno privremeno ih podići između žica ili postavljenog kanapa i privezati. Prilikom toga važno je da se ravnomerno rasporede da bi se obezbedilo dobro provetravanje, odnosno smanjila mogućnost zaraze. Takođe, privremeno podizanje mladih izdanaka se preporučuje i radi boljeg rasporeda čestica pesticida prilikom tretiranja zasada posle berbe plodova. U jesen oni se oslobađaju veziva. Ako ih ima previše, potrebno je i proređivanje, uz vođenje računa da ih ostane dovoljno za narednu godinu.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
