IZ „TAŠTINE KUHINJE“ DEJANA STAMBOLIĆA U RAŽNJU
Dejan Stambolić iz Ražnja ima plantažu dunja na šest hektara i bavi se preradom ovog voća. Najponosniji je kaže na svoj jedinstven proizvod – vino od dunja, a u asortimanu ima još i sok, rakiju i slatko od dunja ali i od ostalog voća. Za pravljenje slatke zimnice zadužena je njegova tašta Slavica pa se zato i brend zove Taština kuhinja.
Stambolić, koji je jedan od najvećih proizvođača dunja u ovom delu Srbije, voćnjak je posadio 2011.godine. Ima stare domaće sorte leskovačku i vranjsku koje rađaju oko 10 do 15 tona po hektaru.
I miris, i ukus
Za ove sorte sam se odlučio zbog njihovog mirisa i ukusa. One su manje otporne, ali su idealne za pravljenje sokova, rakije i vina. Protiv ervinije se borim rezanjem, neko stablo presadim kada ne mogu da ga spasim. Većih problema nije bilo. Pozicija moje plantaže je dobra, sa nadmorskom visinom od oko 400 metara, što verovatno odgovara dunjama – kaže ovaj voćar.
Stambolić navodi da dunje gaji na organski način i da ne koristi nikakva hemijska sredstva:
– Za zaštitu koristim samo plavo ulje i sam pravim organski preparat od koprive i sode bikarbone. Pošto pravim hladno ceđene sokove koje piju deca, ne želim da prskam dunje hemijom. Tokom godine ima od 6 do 7 prskanja. Najpre ide zimsko plavo prskanje, kada je temperatura iznad 10 stepeni. A prirodni preparat od kopriva pravim tako što koprive potopim u buriće i to fermentiše 15 dana pa se ocedi. Na 150 litara tog soka od koprive ide još 300 litara vode i kilogram sode bikarbone. To služi i kao fungicid i kao insekticid, ali i kao prihrana. Prvo prskanje krene u maju, a ove godine malo ranije – već u aprilu. Sve je poranilo više od 20 dana. Obično dunja u maju cveta, a sada je u aprilu. Zaštita se koristi skoro do pred berbu. Zadnja zaštita koprivom je krajem avgusta. Kod ervinije nema leka, mogu da se koriste razni preparati i nema efekta. Uzalud se baca novac.
Lekovit sok i dobra rakija
Veći deo posla u voćnjaku Dejan obavlja sam, a radnike angažuje za rezidbu i berbu.
– Uglavnom ja orezujem sam ali imam i radnike. Ostalo obavljam sam sa mehanizacijom, kao što je kosidba. Prilikom berbe najpre se ručno biraju oni plodovi koji moraju odmah u preradu, a oni zdraviji ostaju na stablu. Nakon berbe dunja može da stoji i više od mesec dana dok čeka preradu – kaže Stambolić.
Poljoprivredno gazdinstvo Stambolić godišnje preradi oko 80 tona dunje. Proizvede 12.000 litara hladno ceđenog soka i oko 1.000 litara rakije.
– Hladno ceđeni sok je izuzetno zdrav jer dunja sadrži dosta vitamina C i druge vitamine i korisne minerale. Najviše ga piju deca. Sok može da stoji godinu dana, jer se pasterizuje i ne sadrži nikakve konzervanse, šećere ili bilo kakve dodatke. Ne mora ni u frižideru da se drži dok se ne otvori. Naša rakija od dunje je izuzetno kvalitetna, jačine 45 stepeni. Košta 3.000 dinara. Imamo kupce koji vole kvalitet. Prodajemo našim starim kupcima i preko interneta, a služimo i u našem etno restoranu – navodi naš sagovornik.
Svoje i šumsko voće u 16 specijaliteta
Dejan je, kaže, najponosniji na vino od dunje „Jelena“ nazvano po njegovoj ćerki.
– Vino od dunja je jedinstven proizvod. Hteo sam da napravim nešto novo, tri godine sam radio na tome i uspeo sam da napravnim vino. Dunja se najpre samelje a onda fermetiše. Ali se pravi drugačije nego vino od grožđa. Hteli su neki da kupe recepturu, ali ja nisam želeo da prodam. Ko god je probao to vino bio je oduševljen. Jačine 12%. Flašu zatvaram plutom i voskom. Nedavno smo napravili novu zaštićenu etiketu. Vino služimo u restoranu i prodajemo. Ima mnogo interesovanja. Nadam se da ćemo ove godine proizvesti oko 2.000 litara i mislim da će to biti dovoljno – ističe Stambolić.
Sa rakijom je učestvovao na brojnim sajmovima i dobio je etno brend za rakiju i za sok od dunja. Osim dunja, uzgaja kupine na pola hektara, i na po 20 ari šljive i višnje.
– Imamo 16 proizvoda, sok od višanja bez šećera, slatko i sok od jagoda, sirup od zove, džem od šumskih šipkinja, sok od aronije, orahovaču, slatko i sirup od ruža – navodi Dejan. U ovaj porodičan posao uključene su i supruga Slobodanka i tašta Slavica.
Piše: Jelena Lukić
