SMOKVAMA PRIJA NAŠA KLIMA
Promene klimatskih uslova najviše prijaju smokvi koja, iako je mediteranska voćna vrsta, sve se češće može videti u našim vrtovima i voćnjacima. Razvija se kao grm ili stablo visine od jednog pa do 10 ili više metara, zavisno od načina uzgoja. Smokva je iz porodice dudova (Moraceae) koja ne zahteva posebne mere nege. Kora je glatka i bela, ima široke hrapave listopadne listove, a kad se oni otkinu ili grana slomi, ispušta belu sluz.
Smokva je partenokarpna biljka i nisu joj potrebni oprašivači, mada pojedine sorte moraju oploditi posebne vrste ose. Plodovi se formiraju pojedinačno ili u paru, zavisno od sorte, dugi su od 3 do 5 cm, sa zeleno-žutom pokožicom koja prilikom dozrevanja prelazi u ljubičastu ili smeđu boju.
Prema plodonošenju razlikuju se jednorode i dvorode sorte. U jednorode spadaju „zimica“, „zamorčica“ i „šaraguja“ dok se u dvorode ubrajaju „petrovača bela“ i „bjelica“. Kod dvorotki plodovi u kasnijim berbama su dosta sitniji. Većina sorti smokava zahteva tek minimalnu upotrebu pesticida i lako se gaje kao organsko voće.
Obična smokva – se kod nas se najčešće gaji. To je veliki listopadni grm koji naraste od 3 do 10 metara u visinu, a u širinu od 4 do 9 metara. Ima glatku sivu koru, a listovi su dugi od 12 do 25cm i široki ponekad i do 18cm. Plod je standardne krupnoće od 3 do 5cm, u početku zelene boje, a kako sazreva boja prelazi u ljubičastu.
Zimica je jednorotka i bela sorta koja rađa redovno i obilno. Sazreva od polovine avgusta pa do kraja oktobra meseca. Plod je okrugao, težine od 20 do 25gr, zelen, meso je belo dok je unutrašnjost crvena. Sadržaj suve materije je 19% dok po stablu može da se nabere i do 50kg.
Zamorčica je jednorotka, srednje bujna i dosta krta. Rađa redovno i obilno. Vreme sazrevanja je od početka avgusta do polovine oktobra meseca. Plod je izduženog, kruškolikog oblika s dugim vratom i peteljkom, boja pokožice je zeleno žuta, tanka i lako se odvaja od unutrašnjeg dela. Meso je žućkasto, dok je unutrašnjost crvenkaste boje. Konzumira se kao sveža jer je veoma ukusna, ali može se i sušiti.
Šaraguja je takođe jednorotka. Dobro podnosi niske temperature – pa čak i do -15 stepeni. Sazreva od sredine avgusta do polovine oktobra. Plod je spljošten s izduženim vratom, težine od 30 do 50gr. Plodovi se koriste najčešće kao sveži, jer imaju izrazito jaku aromu.
Petrovača bela je dvorotka i veoma je bujna. Prvi rod daje redovno i sazreva krajem juna meseca. Oblik ploda je okruglast, peteljka je kratka. Ima tanku pokožicu svetlo zelene boje. Plodovi iz prvog roda su prilično krupni, često teže i stotinak grama. Drugi rod sazreva od sredine avgusta pa do pred kraj oktobra. Plodovi drugog roda su sitniji, teže tek pedesetak grama ali su veoma ukusni, kako sveži tako i osušeni. Ovo je prilično perspektivna sorta.
Bjelica je dvoroda sorta poreklom iz Italije. Voćke su bujne s piramidalnom krošnjom.
Zanimnjiva je za voćare, jer je prvi rod dosta manji u odnosu na drugi. Plodovi iz prvog roda sazrevaju sredinom jula meseca, kruškolikog su oblika s kratkom peteljkom, težine 40 do 60gr. Drugi rod je dosta obilniji, sazreva od sredine avgusta do pred kraj oktobra. Plod je okrugao s glatkom, sjajnom i debljom pokožicom. Pogodna je i za sušenje, i za upotrebu kao sveže voće.
Piše: Milan Petrović,
savetodavac PSS služba Kruševac
