KAD PRIPEKU LETNJE VRUĆINE
Paprici prijaju toplo vreme i zalivanje, uz izbalansiranu ishranu. Međutim, visoke dnevne temperature mogu napraviti i štetu, ako se tokom letnjih meseci ne preduzmu odgovarajuće mere nege. Na nezaštićenim biljkama mogu se pojaviti ožegotine u vidu crnih fleka, a u pojedinim slučajevima može i da propadne deo ili čitava biljka.
Kako bi se ublažio uticaj visokih dnevnih temperatura proizvođačima savetujemo postavljanje mreža za zasenčavanje. Njima će se, osim od visokih temperatura, usev zaštititi i od mogućih vremenskih nepogoda praćenih jakim vetrom i gradom.
Prihrana folijarna i češća
Period visokih dnevnih temperatura najčešće prati fazu intenzivnog rasta i plodonošenja biljaka. U takvim uslovima smanjeno je usvajanje hraniva iz zemljišta, čak i kada se poštuje preporuka agrohemijske analize zemljišta i unesu preporučene doze hraniva. Zbog toga se, u cilju smanjenja nepovoljnog uticaja vremenskih prilika, povrtarima savetuje da tokom letnjih vrućina povrće prihranjuju folijarno, u više navrata.
U ovom periodu paprici valja obezbediti dovoljno kalcijuma, kao i optimalne količine azota, fosfora i kalijuma, što sve zavisi od faze razvoja biljke i sadržaja hraniva u zemljištu. Folijarno prihranjivanje i zalivanje treba izbegavati tokom najtoplijeg dela dana, a preporuka je da se radi rano ujutru ili kasno uveče.
Posle prve berbe trebalo bi upotrebiti đubriva s odnosom NPK 2:1:4. Ovu fazu karakterišu izrazite potrebe za kalijumom i kalcijumom. Kada se na plodovima paprike uoče simptomi suve vršne truleži koji ukazuju na nedostatak kalcijuma, ovo hranivo treba odmah nadoknaditi. Kalcijum spada u grupu slabo pokretljivih elemenata i veoma sporo se transportuje kroz zemljište, tako da se njegov nedostatak često uočava, ili zbog stvarnog manjka u zemljištu, ili zbog toga što ga biljke slabo i sporo usvajaju. Simptomi nedostatka kalcijuma javljaju se već na vrlo mladim plodovima i uvek na onom delu gde je bio tučak.
Prava doza vode
Pojavi nedostatka kalcijuma doprinose i neke greške povrtara tokom proizvodnje, ili poremećen vodno-vazdušni režim, visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, antagonizam među pojedinim jonima… Dešava se da u zemljištu ima dovoljno kalcijuma, ali ga biljka ne može usvojiti jer je zemljište suvo. Nedostatak kalcijuma u ovom slučaju nadoknađuje se folijarnom prihranom u početku ili tokom cvetanja paprike.
Pritom se mora voditi računa o koncentraciji, kako se ne bi pojavile ožegotine na listovima. Ponekad paprika pokaže da je u zemljištu izraziti nedostatak ovog hraniva, a on se lako i brzo može nadoknaditi ravnomernim zalivanjem i folijarnom prihranom.
Redovno zalivanje paprike je agrotehnička mera od izuzetne važnosti, bez koje je nemoguća uspešna proizvodnja. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, a dobro razvijenog nadzemnog dela, paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Ovo povrće je na nedostatak vode posebno osetljivo u fazama cvetanja i plodonošenja i kada je nema dovoljno može doći do opadanja cvetova i tek formiranih plodova. Takođe, osetljiva je na preobilnu vlažnost i slabu aeraciju zemljišta, kada biljke počinju da žute, a u težim slučajevima, kada zabarenost potraje duže, opadaju cvetovi i listovi. Na njivama lakšeg mehaničkog sastava ovo povrće treba zalivati češće, manjim količinama vode, dok se na težim zemljištima navodnjava ređe.
Mlaka voda, veći prinos
Temperatura vode za zalivanje je od izuzetne važnosti. Rezultati višegodišnjih istraživanja kažu da se prinos može značajno povećati zalivanjem vodom temperature od 20 do 22 oC. Greške se dešavaju kada se kasno započne sa zalivanjem, kada su simptomi nedostatka vode na biljkama već vidljivi. Pogrešno je i navodnjavanje samo površinskog sloja. Tada se korenov sistem ne razvija u dubinu i zbog slabije ukorenjenosti biljke su osetljivije na nedostatak vode i hraniva. Pažnju treba posvetiti i zaštiti paprike od insekata i pratećih bolesti.
Piše: dr Jelena Stojiljković,
Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
