KAKO ZNATI KAD SU ŠLJIVE ZRELE
Određivanje početka i najboljeg vremena berbe šljiva je vrlo značajno, jer direktno utiče na kvalitet plodova, njihovu transpotabilnost i skladišnu sposobnost. Vrlo je važno da se odredi optimalni rok za svaku sortu i da se ne bere ni prerano, ni prekasno. To u izjavi za „Dobro jutro“ ističe diplomirani inženjer Mihajlo Žikić, stručni saradnika za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS službi u Zaječaru.
Objašnjava da je prevremena berba štetna, jer plodovi ne postižu sortnu veličinu, karakterističnu boju, ni optimalni kvalitet, a zakasnela berba takođe nije poželjna, jer plodovi više opadaju i podložniji su mehaničkim oštećenjima. Takvi slabije podnose transport, jer je kod njih izražena pojačana transpiracija i osetljiviji su na fiziološke bolesti.
Botanička ili puna zrelost
U toku sazrevanja ploda karakteristična su dva stepena zrelosti, a to su botanička i puna zrelost.
Botanička zrelost nastupa kada šljiva dostigne određenu krupnoću koja je svojstvena sorti, njene semenke su sposobne da klijaju, obustavlja se dalji dotok hranljivih materija. To je završna faza u rastu ploda, omotač je zreo, ali ne i pogodan za jelo u svežem stanju.
Puna zrelost je stanje ploda kojem prethode složeni biohemijski procesi i u kojem šljiva ima najbolje organoleptičke osobine, plod ima najbolji ukus, aromu i sočnost. U tom stepenu zrelosti plodovi su najpogodniji za upotrebu kao sveži, ali i za sve oblike prerade.
– Tehnološka zrelost se, ako su plodovi namenjeni za potrošnju u svežem stanju i preradu, najčešće poklapa s punom zrelošću – razjašnjava i ovu nedoumici inž. Žikić. – To je faza u kojoj je voće najkvalitetnije i najpodesnije za upotrebu. Karakteriše se uočljivom promenom boje pokožice ploda i pojavom voštane prevlake. Boja ploda postaje intenzivno plava ili drugačija u skladu sa sortnom odlikom. Mesnati deo ploda takođe menja boju, od zelenkaste prelazi u zlatno žutu. Vidljivo je i značajno povećanje krupnoće plodova, sve do zrenja.
Iskustvo ili refraktometar
Određivanje stepena zrelosti za iskusne voćare nije težak posao. U praksi se za određivanje stepena zrelosti plodova i optimalnog roka berbe koristi veći broj metoda. Pod optimalnim rokom podrazumeva se srednji datum za koji mora da se organizuje berba, ali to ne znači da je u pitanju jedan dan i da se čitav prinos u jednom zasadu može obrati za kratko vreme. To je momenat kada počinje berba određene sorte.
Dozrelost plodova prepoznaje se na više načina. Znaci koje valja uočiti su odvajanje ploda s peteljkom od grančice i ploda od peteljke, promena osnovne i dopunske boje pokožice, promena boje semena, jodno-skrobni test koji pokazuje iščezavanje skroba, određivanje čvrstoće mesa ploda, refraktometijski indeks i druge.
– Sve češće se dozrelost utvrđuje uz pomoć refraktometara, koji mogu biti digitalni ili ručni, a rade na osnovu preloma svetlosti – ističe dipl. inž. Žikić.
Količina rastvorljive suve materije određuje se ručnim refraktometrom ili stonim Abeovim. Uzima se isceđeni profiltrirani ili centrifugirani sok iz jednog ili više plodova i u vidu kapi nanosi na refraktometar, a zatim se očitava vrednost izražena u procentima. Taj procenat varira od sorte do sorte, pa je tako za sortu „stenlej“ od 16,2 do 18 posto, za „čačansku rodnu“ 19,6, a u pojedinim godinama može da ide i do 22 procenta. I kod ostalih sorti šljive procenti se kreću u ovim okvirima, s tim da su kod ranijih sorti niži, a kod autohtonih i poznijih sorti viši i suva materija može dostići vrednost i do 22 procenta.
– Pravilo je da plodovi šljive ne bi smeli da se beru pre botaničke zrelosti, jer bi štete bile višestruke, ostvaren bi bio niži prinos, plodovi ne bi imali tipične sortne karakteristike ukusa, arome, boje, ubrzala bi se njihova degradacija i pojava fizioloških bolesti – upozorava ovaj stručnjak i praktičar.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
