PAPRIKA TRAŽI PAŽNJU I ZNANJE
Babura je najpopularnija paprika na našim prostorima. Nepravilnog je zaobljenog oblika, sačinjena iz tri do četiri dela. Njeno sočno meso obično je debelo oko 6 mm. Na tržištu je najprisutnija u žutoj boji, mada se u supermarketima mogu pronaći i crvene i zelene babure.
Papriku zovu kraljica povrća, a njen uzgoj je izuzetno zahtevan za gajenje i na otvorenom prostoru i u plastenicima. Proizvodnja paprike počinje setvom rasada i to je najvažnija faza njenog uzgoja. Stručnjaci savetuju da se prilikom proizvodnje rasada, kada se odvijaju etape organogeneze, povede računa o tome da biljka ne doživi stres.
Na hektaru i do 200 tona
Rasad paprike moguće je proizvesti u saksijama i kontejnerima različite vrste i veličine. Pre nego što se presadi, treba imati na umu da paprika zahteva, plodna, strukturna zemljišta, povoljnih fizičko-hemijskih svojstava, poput aluvijalnog zemljišta i černozema.
Kada govorimo o proizvodnji paprike, moramo da znamo da se ona sadi nakon neke pretkulture, recimo spanaća, rotkvica ili zelene salate. Svoje bogato iskustvo u uzgoju paprike babure sa nama je podelio Dragan Dragaš iz Vojke.
Kao rasadnik za papriku nam služi plastenik koju ima i podno grejanje. Sami proizvodimo svoje rasade. Papriku sejemo u drugoj dekadi januara u manje kontejnere. Posle mesec dana ona se pikira u kontejnere sa većim rupama. Rasadu sadimo takođe u plastenik krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od vremenskih uslova i temperatura. Prošle godine smo je sadili oko 10. aprila, a ove godine skoro dve nedelje ranije – objašnjava Dragan Dragaš, čiji otac je krenuo sa povrtarskom proizvodnjom, a on je nastavio njegovim stopama vodeći se time da ne treba svaštariti, već se fokusirati na proizvodnju veće količine dve kulture. Papriku baburu gaji na povrišini od jednog hektara i u proseku bere između 150 i 200 tona godišnje.
Proizvodnja kvalitetnog rasada uslovljena je kvalitetnom setvom, koja se obavlja ručno. Semenu je potrebno od šest do osam dana da nikne, ukoliko je temperatura od 25 do 26 stepeni. Klijanje i nicanje treba dobro pratiti kako ne bi došlo do izduživanja biljaka. Ukoliko se to dogodi, kasnije se postavljaju bočni graničnici koji ne dozvoljavaju lomljenje grana sa plodovima.
Korisnim insektima protiv štetočina
Kada se na biljkama razviju dva stalna listića, što se događa od 20 do 25 dana nakon setve, započinje pikiranje rasada. Paprika voli toplo i zbog toga ne treba žuriti sa sadnjom. Na temperaturi ispod 15 stepeni prestaje s razvojem, kao i iznad 36 stepeni. Seme niče na iznad 13 stepeni, a optimalna temperatura za rast i razvoj je od 22 do 25 stepeni Celzijusa. Naš sagovornik uzgaja žutu baburu, holandski hibrid, koji se odlično pokazao. Berba paprika u njihovim plastenicima kreće od 20. maja do 1. juna, kada su prva branja i kada se dostiže najbolji kvalitet i prinos, a celokupna berba traje sve do kraja oktobra.
-Troškovi su veliki ukoliko želite da radite kvalitetno i da sve bude „po pe esu“. Mi koristimo samo najbolje supstrate, semena i đubriva. Primenjujemo agrotehničke mere i biološku zaštitu za paprike. To su korisni insekti koji se hrane štetnim insektima kao što su tripsi, vaši i grinje. Smanjili smo upotrebu pesticida u samim plastenicima. Nije organska proizvodnja, ali je prilično blizu. Još se naziva i integralnom proizvodnjom povrća – kaže Dragaš.
Paprika koju uzgajaju u Vojki prolazi fitopatološku kontrolu i prelazi granicu bez problema, a izvozi se u zemlje Evropske unije i u zemlje našeg okruženja, što dovoljno govori o njenom kvalitetu. Dragaši su se oprobali i u uzgoju paprike šilje, kao i drugih povrtarskih kultura, ali ispostavilo se da najbolju računicu daje babura, koju gaje u 24 plastenika, odnosno na površini od jednog hektara.
Lagerovanje zdravih plodova
Nakon berbe, paprika se može lagerovati i do 20 dana, ukoliko se čuva na temperaturi oko 0 stepeni i vlažnosti od oko 95 odsto. Ako temperatura prostora gde se lageruje iznosi oko 5 stepeni, paprika se može čuvati tri nedelje, a na temperaturi od 10 stepeni može da opstane oko dve nedelje. Najvažnije je da plodovi koji se čuvaju budu zdravi, da nisu povređeni, jer na mestima gde postoje oštećenja vrlo lako može doći do infekcije i potom do kvarenja paprike.
– Papriku u našim plastenicima zalivamo koristeći sistem kap po kap. Kroz taj sistem dobija i hranu, đubrivo, a po potrebi koristimo i orošivače sa gornje strane plastenika, kako bismo povećali vlagu unutar plastenika. U uslovima kakve smo imali ovog proleća, njen koren prestaje sa radom i zato je bitno da dobije vlagu preko lista kako bi mogla da opstane – kaže naš domaćin koji papriku gaji na foliji pa tako ne mora da kultivira zasad.
Određena istraživanja su pokazala da se prinos paprike može znatno povećati ukoliko se navodnjava vodom temperature od 20 do 22 stepena. I naši sagovornici o tome vode računa.
Berba bez lomova
Berba paprike babure sprovodi se od 40 do 50 dana od sadnje, a plodovi su spremni kada dostignu oblik, krupnoću i masu koja je karakteristična za sortu, uz odgovarajuću čvrstinu mesa ploda, žute ili skoro bele boje. Sorte krupnoplodnih paprika, među kojima je i babura, beru se svakih pet do šest dana, a u vreme glavne berbe svaka dva do tri dana. Važno je da se plodovi pažljivo otkinu, zajedno sa drškama, što se radi onda kada su se osušili od noćne vlage i pre nego što su se zagrejali. Berba treba da bude pažljiva, jer su grane paprike veoma krhke i lako se lome.
Nakon što se ubere, papriku bi trebalo skloniti na hladno mesto. Nakon berbe, plodovi paprike su veoma osetljivi na gubitak vode, ožegotine od sunca i oštećenja usled toplote. Zato stručnjaci savetuju da ubrani plodovi ne bi smeli biti izloženi suncu duže od jednog sata posle berbe.
Paprika se pakuje u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom da je lako kvarljiva, ne podnosi duže uskladištenje. Ukoliko se čuva u hladnjačama, u ambalaži koja omogućuje provetravanje i ujedno štiti, na temperaturi između dva i četiri stepena, ostaje sveža od četiri do šest nedelja.
Piše: Zorana Ljubojev
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
