POVRATAK LEKOVITOG KORENA OŠTROG UKUSA
Crna rotkva je dvogodišnja kupusnjača, koja se ponovo vraća u domaće bašte. Dobro uspeva na našem području, lako se gaji, a odlikuje se oštrim ukusom i bogatstvom minerala i vitamina, zbog čega je cenjena i u narodnoj medicini.
– Crna rotkva je specifična po tome što može da se seje sve do kraja jula na zemljištu sa koga su skinute žitarice, grašak ili krompir, dakle kao postrni usev. Može se sejati direktno ili iz rasada. Nevolja je što ne voli velike vrućine, jer tada krtola ima lošiji ukus. Voli ilovastu zemlju i bogatu humusom, dobre propusnosti i pH od 5,6 do 7. U komercijalnoj proizvodnji može se očekivati rod od oko 70 tona po hektaru – kaže Ljiljana Vuksanović, savetodavac za povrtarstvo iz Kragujevca.
Oprezno s azotom
Posejana u kasno proleće ili leto, rotkva traži redovno zalivanje, jer voli vodu, kao i međurednu kultivaciju. Na zemljište koje je planirano za crnu rotkvu može se posipati i stajsko đubrivo. Ako njega nema, od đubriva bi trebalo primeniti jednak odnos azota, kalijuma i fosfora i to najviše kilogram po aru. Iskustva povrtara govore da treba biti obazriv sa azotom, jer izaziva truljenje ploda. Može da se sadi na mestu gde su prethodno gajeni paradajz, paprika ili tikvice.
U prvoj godini posle setve ili sadnje rasada razvija se koren, koji je spolja crn, a unutra beličast. U drugoj godini lisna rozeta cveta. Rotkvu ne treba gajiti uvek na istom mestu, već poštovati plodored od 3 do 4 godine.
– Rotkvu napadaju iste štetočine, kao i ostale kupusnjače, lisne sovice i kupusna muva. Pravovremena zaštita spasiće zasad. Rana rotkva stiže za berbu 50 dana nakon setve. Jesenje se vade iz zemlje početkom oktobra, a kasnijom setvom može se tempirati berba u novembru ili početkom decembra – dodaje Vuksanović.
Rotkvi su potrebna dva tretmana u zaštiti od insekata. Ovom povrću ne smetaju ni umereno blage zime, a podnosi temperaturu i do minus 6 stepeni. Najvažnije je izvaditi krtolu iz zemlje pre nego što ona postane gruba, jer tada gubi svoja lekovita svojstva i ima lošiji ukus. Očišćena od listova i dobro uskladištena može da stoji duže od mesec dana.
Nikada je ne soliti
U kulinarstvu crna rotkva se najčešće koristi sveža, u salatama. Ali, postoji pravilo da se ona nikad ne soli. Naime, u kombinaciji sa natrijum – hloridom ona može biti štetna i neprijatna za organizam. Obično se sitno izrenda i poulji, kako bi ona pustila svoj sok. Takođe, pripremljena rotkva ne sme dugo da stoji, pa se ne preporučuje posluživanje ostatka i narednog dana. U nekim krajevima Srbije ova salata se pravi u kombinaciji sa prazilukom, a može da se meša i sa jabukama i maslinama.
Posle Drugog svetskog rata, u vreme oskudice, mnoge porodice su se prehranjivale kuvanjem rotkve. Najčešće se pripremala gusta čorba od rotkve i krompira ili se pekla u rerni, poput duleka ili jabuka. Danas je takav način primene redak, ali se u eri promovisanja super – hrane, zaboravljene namirnice polako vraćaju u modu, pa će i ova, nekada sirotinjska čorba, ponovo biti visoko vrednovana.
Narodni lek za kašalj
Najpoznatiji narodni lek za kašalj i lečenje disajnih organa je crna rotkva sa medom. Korenu se odseče vrh od jedne trećine, i plod se delimično izdubi. Na dnu se probuši rupa, sipa se gusti med i potom se krtola stavi na širu čašu. Med iz rotkve izvlači sva lekovita svojstva, koja se cede u čašu. Ovaj postupak trebalo bi da traje nekoliko sati, a lekoviti med se uzima 3-4 puta dnevno cele nedelje. Ovaj lek može da se napravi i bez rupe na dnu korena, jednostavnim sipanjem meda u izdubljeno povrće. Potrebno je da se ostavi debljina korena od jednog centimetra. Rotkva i med treba zajedno da prenoće. Pripravak se koristi za bolno grlo, bronhitis, kašalj i prehlade. U narodnoj medicini preporučuje se i sok od crne rotkve i to za razlaganje kamena u žuči, prohodnost žučnih puteva, čišćenje jetre i za odbranu od virusa i bakterija. Kao i kod svih ostalih narodnih lekova, sa sokom ne treba preterivati zbog neželjenih dejstava.
Piše: Biljana Nenković
