Višnja je u Srbiji, iako se čini pomalo potcenjena, vrlo perspektivna voćka. Kako bi davala što veći prinos i zdraviji rod u zavisnosti od područja kalemi se ili na divljoj trešnji ili na magrivi. Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović za Dobro jutro pričao je o podlogama, njihovim prednostima i uzgojnom obliku višnje prema podlozi.
– U Srbiji su vodeće generativne podloge, a to su podloge od divlje trešnje Prunus avium i od magrive Prunus mahaleb. Uglavnom se podloge magrive koriste tamo gde je Ph viši i gde je veći sadržaj kalcijuma, a to je Vojvodina – rekao je Keserović, dodavši da se u Centralnoj Srbiji gde su kisela zemljišta koristi divlja trešnja.
– Ukoliko bi se koristile generativne podloge, a namena višanja je za stonu upotrebu, ako se ne koriste tresači onda treba formirati drugačiji uzgojni oblik, takozvanu redukovanu vazu. Ona će imati jako kratko deblo i četiri do pet primarnih grana koje se otvaraju da bi se olakšala i berba i rezidba – objasnio je Keserović, uz naglasak da se malo koriste vegetativne podloge.
– Malo se koriste vegetativne podloge i ovde na plantaži na Rimskim šančevima je u pitanju Gizela 5 kao kržljava podloga koja se pretežno koristi za trešnju, gde se može povećati broj biljaka po hektaru ako je razmak 3,5 x 1,5. To je veliki broj biljaka po hektaru i uglavnom je interesantna za proizvodnju sveže višnje koja ide po dosta visokoj ceni, a traži se u Evropi – izjavio je profesor.
– Pored gizele 5 koja traži naslon koristi se i gizela 6 koja je malo bujnija. Negde 20-30% u odnosu na gizelu 5. Kod gizele 6 nije potreban naslon, ono što je prednost ovako gustih zasada je korišćenje kržljavih podloga, da ako su sadnice sa prevremenim grančicama veoma brzo ulaze u period pune rodnosti, negde u trećoj, četvrtoj godini, dok na generativnim podlogama treba čekati duže – kaže Zoran Keserović, koji je izdvojio par sorti na osnovu ispitivanja koja su izvršena.
– Od ranih sorti izdvojio bih sigurno piramiš, jer je izuzetno dobra sorta. Tu je i sorta erdi botermo koja je vodeća u Centralnoj Srbiji. Dosta se gaji šumadinka, to je čačanska sorta, dok se na ovom lokalitetu futoška pokazala kao izuzetno dobra rana sorta koja ima dosta krupne plodove i izuzetno dobar ukus – a sorta budućnosti, ona sa kojom možemo da idemo u preradu, po profesoru je oblačinska višnja.
– Oblačinska višnja je naša budućnost. U izvozu ona se nalazi u deset najtraženijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije. Evropa je traži jer je iako su sitni plodovi imaju dosta suvih materija na većim visinama i preko 20 posto. Ima izuzetno dobru aromu, lako se koštica vadi iz mezokarpa, dobra je za sve vidove prerade i sigurno će biti perspektivna kao populacija. Još nemamo sortu jer tu ima dosta genotipova koji u različito vreme cvetaju, u različito vreme sazrevaju i bilo bi dobro da se uradi klonska selekcija i da se izdvoji klon koji će se priznati kao sorta – rekao je Keserović navodeći da se kod oblačinske višnje najviše napredovalo kad je u pitanju zamena ručne berbe sa mehanizovanom berbom.
– Koriste se tresači. Jedan tresač koji opslužuje šest radnika može da obere oko jednog hektara, a ako se koristi kombajn negde otprilike tri hektara. To je velika prednost. Nedostatak je što mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. Prošle godine mnogi proizvođači su morali da stanu sa berbom jer se nije stiglo sa preradom, što može da bude nezgodno jer se jave visoke temperature i umanji se kvalitet – izjavio je Keserović za Dobro jutro.
Tekst: R.D.J.
Višnja na podlozi Gizela 5
Pored oblačinske višnje koja se koristi za smrzavanje, i koja je vodeća u izvozu, mi smo imali jedan projekat koji smo dobili od strane EU, gde smo podigli savremeni gusti zasad višnje.
– Nigde nema u svetu da se sorte višnje kaleme na Gizeli 5 i taj zasad je podignut na rastojanju 3,5 x 1,5 i namenjen je za proizvodnju sveže višnje koja bi išla kao prehlađena za izvoz. Ima 18 sorti od naših sorti kakva je šumadinka, čačanski rubin, ali smo i našu populaciju futošku koja je vrlo interesantna višnja i po ukusu jedna od možda najboljih, izuzetno krupnih plodova i otporna na bolesti. Tu je i majurka, rana piramiš – rekao je Keserović, potvrdivši da je podloga Gizela kompatibilna sa svim sortama višnje. – Gizela je kompatibilna sa svim sortama višnje. Ako neće proizvođači da je podižu na gizeli 5 zbog naslona jer je malo skuplje, onda mogu na Gizeli 6 da bude na rastojanju 1,70 gde ne treba naslon – objasnio je profesor.
