SELEN JE REDAK ZAČIN I LEK KOJI NE MOŽEMO UBRATI U PRIRODI
U narodu je poznat i kao selim, ljupčac, lesandrina, milobud, rusalin ili pahuljica (Levisticum officinale), a samo jedno njegovo ime – selen, u skladu je s narodnim verovanjima i označava “devet sila”, koliko dobijaju oni koji njime obilno posipaju jela ili piju njegovu esenciju. Ova baštenska biljka se retko može naći u prirodi, a u flori Srbije i nije poznata kao samonikla. Ipak, u pitanju je stara biljna vrsta, koja ima proverena lekovita dejstva, a jela u koja se dodaje imaju poseban ukus.
Selen je prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik (pojačava rad želuca) i karminativ (sredstvo protiv nadimanja). Često se upotrebljava zajedno sa drugim biljkama iz porodice Apiaceae za lečenje organa za varenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima. Osim kao diuretik, upotrebljava se i kao blag ekspektorans (sredstvo za razgradnju sluzi u bronhijama i iskašljavanje). Blag čaj od sušenog lista selena koristi se za ispiranje bolnog ždrela i protiv groznice. Koren ublažava probleme bolesnih bubrega i mokraćnih kanala, efikasan je u lečenju gihta i otklanjanju reumatičnih bolova. Upotebljava se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji, a u kulinarstvu kao začin i dodatak jelima. Poznat nam je kao nezamenljiv začin za riblje čorbe i supe ili za jagnjeće pečenje, ali selen ima mnogo veći potencijal ako govorimo o lekovitim svojstvima. Ima karakterističan, jak, zasićen i specifičan tamjanov ukus. U početku ima gorak, a posle kratkog vremena primi aromatično-gorak ukus.
Iako je dragocen, selen u nekim slučajevima može da ima i neželjene efekte. Ne preporučuje se u trudnoći, osobama koje pate od akutnog nefritisa… Ako planirate da selen koristite u lečenju nekih obolenja, valjalo bi da se konsultujete s lekarom.
Voli plodnu zemlju i osunčane položaje
Selenu prijaju plodna, duboka, humusna zemljišta. Iako nije osetljiv na mrazeve, za gajenje bi trebalo izabrati toplije položaje, jer tada daje više etarskog ulja. Teška glinovita, peskovita, kao i podvodna i plavna zemljišta nisu pogodna. Traži dosta vlage, a sadnjom na vlažnim terenima može se izbeći zalivanje, jer koren vodu uzima i iz dubljih slojeva zemljišta.
Životni vek ove biljke je šest do osam godina, ali se u plantažnoj proizvodnji gaji samo tri do pet godina, jer se kasnije smanjuje prinos i lista i stabla, a koren postaje šupalj. Pošto se plantaže održavaju 3 do 5 godina, ne gaji se u plodoredu. Najbolji predusevi su okopavine, obilno đubrene. Zbog zajedničkih bolesti i štetočina, posle selena ne bi trebalo gajiti druge biljke iz porodice Apiaceae, na primer mirođiju, angeliku, kim, anis…
Pošto se organsko đubrivo unosi pod pretkulturu, ono nije potrebno. Pre sadnje, odnosno setve, trebalo bi rasturiti samo mineralno i to po hektaru 100 do 120 kg P2O5, 140 do 150 kg K2O i 100 do 140 kg N i uneti na dubinu od 35 do 40 cm. Njegova bujna zelena masa iznosi više hraniva iz zemljišta, pa se o prihranjivanju i kasnije mora voditi računa. Prihranjuje se dva puta godišnje s 50 do 60 kg/ha N, prvi put u proleće, posle kretanja vegetacije, a drugi put krajem jula, posle košenja zelenih delova. U jesen se, prilikom međuredne obrade, unosi 70-80 kg/ha P2O5 i 60-80 kg/ha K2O. Mikroelementi se daju istovremeno sa zaštitom od bolesti i štetočina, npr. folijarna prihrana 4 do 6 puta sa 3 l/ha Wuxala. Koren prodire duboko, pa se zemljište u jesen ore na 35 do 40 cm dubine, a u proleće izravna, podrlja i povalja.
Način proizvodnje zavisi od veličine parcele
Selen se razmnožava proizvodnjom rasada u zatvorenom prostoru, direktnom setvom semena ili ređe deljenjem korena. Za proizvodnju rasada, potrebno je zemljište pripremiti tako da bude sitno mrvičaste strukture. Proizvodnja preko rasada je skupa, pa se usev, za veće površine, zasniva direktnom setvom semena na stalnom mestu. Seje se obično u martu i aprilu, a za jedan hektar potrebno je 6 do 8 kg semena, koje se seje na razmaku 50 do 60 cm između redova, na dubinu od 1 do 1,5 cm.
Na malom prostoru, u bašti ili okućnici, može se razmnožavati deljenjem korena (busena), a to se radi u periodu mirovanja. Biljke stare 4 do 5 godina iseku se na više delova tako da na svakom bude i koren, i pupoljak. Na formiranje korena povoljno utiče uklanjanje cvetnih stabala. Ako se to ne uradi, on će biti šupalj, što mu smanjuje kvalitet.
Koren se vadi u jesen treće ili četvrte godine. Obično, to se radi izoravanjem. Kada se izvade, koreni se očiste od zemlje i ostatka nadzemnih delova, operu, a zatim režu na dva do četiri dela dužine 10 do 15 cm, isuše na zasenjenom, promajnom mestu (npr. tavanu) ili u sušari. Od 4 kg svežeg korena dobija se jedan kg suvog. Očekivani prinos suvog korena je 1.500 do 2.000 kg/ha. Od 6 do 8 t/ha svežeg korena dobija se 5 do 6 kg etarskog ulja. Za proizvodnju etarskog ulja zasad se održava 4 do 6 godina. Prosečan prinos listova je 4 do 6 t/ha, a od toga se dobije 2 do 4 kg etarskog ulja. Godišnji prinos herbe je 10 do 20 t, od čega se dobije 8 do 20 kg/ha etarskog ulja. Prinos plodova je 400 do 600 kg/ha, od čega se dobija 3 do 6 kg etarskog ulja.
Pošto su lekoviti svi delovi, valja znati kako ih čuvati. U domaćinstvu suvi listovi se ubace u teglu, dobro zatvore i odlože na police gde ne dopire svetlost i gde je temperatura oko 15 stepeni. Tako čuvani dugo vremena ne menjaju boju, kvalitet i miris. Dobro se čuvaju i u zamrzivaču. Koren se obično suši i čuva na tamnom mestu ili u zamrzivaču.
Od čorbe do turšije
Omiljen kao začin za riblju čorbu i različita jela s jagnjetinom, selen nalazi dosta široku upotrebu u kulinarstvu. Za jelo od 4 porcije dovoljan je jedan srednje veliki koren. Koriste se listovi, plodovi i koren biljke. Koren i plodovi su dobri antiseptici i zato se često dodaju u turšije i mesne konzerve. Svež selen je izvanredan začin za pileće supe, pasulj, sosove i teža mesa. Plodovi se dodaju u marinade za razna povrća, zajedno s lovorovim listom, biberom i pimentom. Mešavina korena selena s peršunom, mirođijom, povrćem za supu, biberom i alevom paprikom, majoranom i belim lukom idealan je dodatak čorbama i teškom mesu. Svež, izrendan koren je čudesan začin za salate, pileće supe, pasulj i različita mesna jela. Listovi, sveži ili osušeni, nezamenljiv su začin za riblju čorbu. Preporučuje se da se koristi po malo i u jela dodaje na početku kuvanja.
Piše: Svetlana Mujanović
