Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Značaj redovnog provetravanja plastenika

Značaj redovnog provetravanja plastenika

520

Danas sve više ljudi želi da proizvodi sopstvenu hranu. Mnogi od njih imaju plastenike, ali i hiljadu pitanja u vezi sa funkcionisanjem plasteničke proizvodnje. Jedno je vezano za provetravanje (ventilaciju) plastenika.

Da bi se u plastenicima, u kojima se najčešće gaji povrće, obezbedila mikroklima najbliža optimalnoj za pravilan rast i razvoj biljaka, potrebno ih je redovno provetravati. Vazduh u njima vremenom postaje ustajao, prevlažan, pun različitih gasova, pa je neophodno zameniti ga svežim. Tokom leta provetravanjem se smanjuje temperatura, dok se tokom zime ona ujednačava u svim delovima bašte pod krovom.

Osnovni zadaci provetravanja su da se u plasteniku izmeni ustajali vazduh, odnosno koriguje sadržaj ugljendioksida i drugih plasteničkih gasova, da se smanji vlažnost vazduha čime se sprečava kondenzovanje vode s unutrašnje strane folije, da se snizi ili ujednači temperatura u zavisnosti od godišnjeg doba.

I najmanji plastenik bi trebao da ima kakav-takav ventilacioni sistemm koji obezbeđuje razmenu vazduha. Tokom letnjeg perioda temperatura u ovim baštama se povećava, može da poraste i do 50 Celzijusovih stepeni, a najčešće gajenom povrću – paradajzu, paprici, krastavcu – za rast, razvoj i plodonošenje temperatura u plasteniku treba da se kreće do 25, najviše 30 stepeni. To se postiže provetravanjem i zasenjivanjem.

Na plasteniku treba da postoje otvori za provetravanje koji mogu biti čeoni, bočni i krovni. Otvaraju se ručno, pomoću elektromotora ili uz pomoć računarske opreme. U amaterskim plastenicima to se običo radi ručno. Razmena vazduha je prepuštena prirodnom strujanju, a zasniva se na razlici specifične težine toplog i hladnog vazduha i dejstva vetra, što znači da je tokom mirnih dana, bez vetra, ono slabo. Zbog toga, a posebno kada je objekat malo veći, potrebno je u plastenik ugraditi odgovarajuće ventilatore.

Najčešći i najjednostavniji „model“ za provetravanje su plastenici s čeonim otvorima, koji mogu biti različite izrade. Tako postoje plastenici koji se provetravaju polaganjem vrata na zemlju, s dvodelnim vratima, s dvodelnim vratima i lučnom klapnom, te oni sa višedelnim preklopivim vratima (kliznim) i lučnom klapnom.

Ukoliko se vrata otvaraju polaganjem na zemlju, prilikom ulaska i izlaska iz pastenika, folija na njima se gazi i haba. Upravo zbog bržeg trošenja folije, taj način je nepraktičan. Lučna klapna se postavlja iznad vrata i otvara se zakretanjem. Otvaranjem klapne se omogućava provetravanje manjeg intenziteta, što je naročito važno tokom rane proizvodnje. Manji objekti se provetravaju kroz vrata ili bočne otvore sa jedne strane. Za veće plastenike potrebno je broj i veličinu otvora prilagoditi samoj proizvodnji. Da bi takav način provetravanja bio efikasan, otvori treba da iznose 20 do 30 procenata ukupne površine zemljišta plastenika. Visina na kojoj se nalaze bočni otvori je 70 cm iznad nivoa zemljišta i tako se smanjuje uticaj hladnog vazduha na biljke. Treba imati na umu da previsoki temperatura i vlažnost vazduha umanjuju imunitet biljaka, pomažu nastanku ožegotina i stvaraju uslove za pojavu biljnih bolesti. To je jedan od razloga zbog kojeg se ne sme zapostaviti redovno provetravanje. Njega treba uskladiti s fazom razvoja i zahtevima gajenih biljaka prema temperaturi, kao i sa temperaturom i sadržajem vlage u plasteniku i okolini (vremenskim prilikama). Ovaj posao treba izbegavati kada je magla, kiša ili neka druga vremenska nepogoda. U zavisnosti od temperature, tokom noći otvori se obično zatvaraju, kao i kada pada kiša. Najbolje je da se objekti provetravaju između 11 i 17 časova, ali vreme i dužinu treba uskladiti s temperaturom, vlagom, fazom razvoja biljaka… Kod proizvodnje rasada provetravanje se obavlja tokom dana i noći, a to zavisi od temperature i razvoja biljaka.

Piše: Svetlana Mujanović