Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Počela prijava za takmičenje „Najlepše dvorište“ u Šumadiji

Počela prijava za takmičenje „Najlepše dvorište“ u Šumadiji

827

Gradska turistička organizacija Kragujevca i ove godine organizuje izbor za najlepše uređeno dvorište u Šumadiji. Vlasnici će se takmičiti u četiri kategorije- najlepši detalj, najlepše etno dvorište, najlepše park dvorište i najlepše dvorište. Svi zainteresovani vlasnici mogu da se prijave do 5. juna na mejl info@gtokg.org.rs ili na telefon 034/332-172.

Stručni žiri u kojem će biti predstavnici Gradske turističke organizacije Kragujevca, Centra za strna žita i razvoj sela, Gradskog Zelenila i kompanije Dunav osiguranje obići će sva dvorišta krajem juna i izabraće pobednike. Ova manifestacija organizovana je prvi put 2007. godine u selu Vlakča kod Kragujevca.

Kako pobediti?

Propozicije za takmičenje nisu previše stroge. Ocenjuje se ukupna atmosfera kada se uđe u dvorište, sklad, toplina i originalnost. Prošle godine pobednik najlepšeg dvorišta bio je Milan Stošić iz naselja Erdeč kod Kragujevca. U uređenju pomaže mu supruga, jer je on slabovid.

– Bez obzira što ne vidim, imam osećaj u prostoru gde bi šta trebalo posaditi i formirati. Zamislite da je svako dvorište sređeno pod konac, kako bi život u Srbiji bio lep“, kaže Milan.

U Srbiji su česta etno dvorišta zbog  tradicije. Ali ona uopšte ne moraju da izgledaju „starinsko“, već mogu da budu kreativna i živopisna. Dragan Cvetković iz Petrovca kod Kragujevca odlučio se za etno stil i dvorište je strpljivo uređivao više od deset godina.

– Naučio sam da ne možete formirati lepo dvorište tako što unesete odjednom gomilu predmeta i biljaka. Dodavao sam detalj po detalj i vodio računa da se sve uklopi – kaže Cvetković.

Jedan od pionira etno dvorišta u Šumadiji je Dragoljub Švabić iz Vlakče. Kaže da kada je prvi put ofarbao staro bure i u njega posadio cveće, majka ga je čudno gledala. Tokom godina stare poljoprivredne mašine koje je nalazio ispod tremova je restaurirao i uklapao u svoju okućnicu.

-Volim boje i raznolikost. Imam osnovni koncept, a onda svake godine menjam po neki detalj ili vrstu cveća koje sadim. Nije tajna da krademo ideje jedni od drugih. Ali, sve je dozvoljeno u misiji da nam okolina bude što lepša – dodaje Švabić.

Tekst i foto: Biljana Nenković