FITOPLAZME SUŠE VINOGRADE
Fitoplazmoze vinove loze su grupa vrlo raširenih štetnih oboljenja tipa žutila, čiji su prouzrokovači fitoplazme, posebni mikroorganizmi svrstani između virusa i bakterija, koji se u inficiranim biljkama nalaze u floemu gde začepljavaju sprovodne sudove. Na čokotima vinove loze koje su zarazile fitoplazme vide se specifični znaci bolesti – žuti i crveni listovi, uvelost, povijanje i sušenje lastara, bobice koje se na njima obrazuju imaju gorak ukus, loza zimi lako izmrzava, suši se, a čokoti prevremeno odumiru. Zbog svih ovih promena smanjuje se prinos grožđa, po čokotu čak do 97 procenata i pogoršava kvaliteta vina. Čokoti oboleli od fitoplazmi ne mogu se izlečiti, ostaju trajno zaraženi.
Osnovne mere borbe protiv ovih mikroorganizama su preventivne. Zbog velikog značaja koje za našu zemlju ima vinova loza, 2005. godine, na osnovu Zakona o zaštiti bilja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je Naredbu o proglašenju područja zaraženih karantinskim štetnim organizmom „Flavescence doree“, kako se zove ova fitoplazma, i preduzimanju mera suzbijanja vektora, prenosioca, a to je u ovom slučaju cikada ili cvrčak, i krčenju zaraženih vinograda.
Šire se kao epidemija
Fitoplazmoza ima karakter epidemijskog širenja u vinogradima. Na manje razdaljine prenosi je poznati vektor – cikada (cvrčak), a u udaljenije zasade putuje sadnim materijalom. Cikada se brzo širi, kako unutar jednog vinograda, tako i u okolna područja i to brzinom od 5 do 10 km u toku jedne godine. Prirodni rezervoar zlatastog žutila vinove loze je pavitina („Clematis vitalba“) ili divlja loza, koja se redovno sreće oko zasada gajene vinove loze u Srbiji.
Zaražene biljke potrebno je izvaditi s korenom i ukloniti (spaliti), da bi se sprečilo širenje zaraze na zdrave čokote.
Autor: Insects Unlocked – Annual cicada (Cicadidae, Neotibicen sp.), CC0, https://commons.wikimedia.org
Fitoplazma se lako otkriva, jer se na lozi vide karakteristični simptomi. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće ne kreću, ili kreću kasnije od zdravih, porast lastara je usporen, internodije na zaraženim lastarima su kraće. Lastari ne odrvene u potpunosti, pa lako izmrznu tokom zime. Zaraženi listovi su čvrsti, krti i uvijaju se po ivici. Kod belih sorti oni su žuti, a kod crvenih intenzivnije crvene boje. Duž glavnog nerva nastaju pege koje nekrotiraju. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, cvasti se suše, a bobice se smežuravaju.
Zaraženom čokotu nema spasa
Jednom zaražena vinova loza ostaje zauvek inficirana, a zarazu s jednog na drugi čokot može preneti jedino vektor, nikako vetar, voda ili makaze tokom rezidbe. Cikada (Scaphoideus titanus) se hrani na vinovoj lozi, ali štete koje načini ishranom su male u odnosu na one koje napravi prenoseći fitoplazmu.
Fitoplazmoza vinove loze se ne sme zapostaviti jer, to je bolest koja sve više preti evropskom i srpskom vinogradarstvu. Dosadašnja saznanja su pokazala da sve sorte vinove loze nisu podjednako podložne napadu. Ukoliko se ne deluje preventivno, širenje zaraze bi moglo da dovede do nemogućnosti gajenja osetljivih sorti u jednom području.
Za fitoplazme još uvek ne postoji lek, primenjuju se samo indirektne mere kojima se sprečava njihovo širenje. Najvažnije je uklanjanje i uništavanje obolelih čokota, praćenje pojave cikada i obavezno njihovo suzbijanje prema programu zaštite. Podjednako je važno suzbijanje korova i samoniklih biljaka vinove loze, krčenje zapuštenih vinograda i uništavanje divlje loze. Za sadnju treba koristiti zdrav i sertifikovan sadni materijal.
Tri prskanja protiv vektora
Program suzbijanja cikade obuhvata tri tretmana. Prvi put loza se štiti posle cvetanja, u prvoj polovini juna, do trećeg razvojnog stadijuma larve. Drugi put početkom jula, 10 do 14 dana posle prvog tretmana. Ako se tokom jula nedeljno ulovi četiri ili više odraslih jedinki cikade po jednoj žutoj lepljivoj ploči, sprovodi se i treći tretman. Za suzbijanje larvi i odraslih jedinki cikade po preporuci stručnog lica koriste se insekticidi registrovani za ovu namenu. Efikasni su insekticidi na bazi deltametrina 0,5 do 0,7 l/ha, (maksimalana broj prskanja dva puta), lambda-cihalotrina 0,05 do 0,06 l/ha, (maksimalan broj prskanja dva puta), flupiradifurona 0,5 l/ha, (maksimalan broj prskanja jedan put), ili spinosad 0,008 do 0.01 posto.
Piše: Dipl. inž. Dejan Mujakić, PSSS Vranje
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
