U VINOGRADIMA „MANUFAKTURE SPASIĆ“ U NOVOM SLANKAMENU
Iako se u srpskim vinarijama uglavnom nailazi na internacionalne „standardne“ sorte, s izuzetkom onih koje su u sortiment uvrstile autohtone ili novostvorene domaće, sve češće se u paletama vina pojedinih proizvođača može naći poneki raritet, nikako ili nedovoljno prisutan na našem podneblju. Vinarija koja četvrt veka posluje pod imenom „Manufaktura Spasić“ u Novom Slankamenu jedna je od takvih. Njen vlasnik Saša Spasić, još u vreme zasnivanja vinogradarske proizvodnje na prostoru između Dunava i plodne slankamenačke ravnice, sortiment je prošarao dvema nesvakidašnjim sortama kod nas – marselanom (Marsellan) i pti verdoom (Petit Verdot).
Marselan je sorta 20. veka. Prvi put se pojavio u Francuskoj 1961. godine, u dolini Rone, a nastao je ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaša. Zbog polifenola, antocijana i tanina smatra se poželjnom sortom za kupažiranje. Ta karakteristika pripisuje se i pti verdou za koga postoje podaci da je još u 18. veku bio poznat u Francuskoj pokrajini Bordo. To je jedna je od pet tradicionalnih crnih sorti grožđa koja je, kao i malbek, vremenom izgubila na važnosti, a korištena je u prošlosti kao začinska komponenta prilikom kupažiranja. Kao takve, ove dve sorte zaintrigirale su Sašu Spasića koji se u vinogradarstvo i vinarstvo upustio kao osvedočeni zaljubljenik u kvalitetnu božansku kapljicu. Spreman za eksperimentisanje, jer smatra da za razliku od belih koja su precizna vina, crvena dopuštaju da se čovek prepusti mašti, Saša ih je kombinovao dok nije dobio ono što želi.
To, nešto posebno
– Marselan je ušao u moje vinograde zato što su svi bili protiv njega – sa osmehom će Saša. – On daje vina sa aromama divlje kupine, borovnice, pekmeza od šljiva… Voćno je i vrlo lepo vino.
Kako je vreme odmicalo, ovaj čovek sa više zanimanja, a bavio se ugostiteljstvom, računarima, reklamama i marketingom, ostajući od svega toga veran još ovom poslednjem, sve se više predavao svom novom biznisu – vinogradarstvu i vinarstvu, pa je nastavio da daje oduška svojim visokim prohtevima kada su vinski ugođaji u pitanju, ne zanemarujući ni želje potrošača. Uz rajnski rizling, šardone, sovinjon blan, tamjaniku, traminac, pre koju godinu u njegov vinograd ušla je i manje poznata italijanska sorta kod nas – rebo. Za nju kaže da daje fenomenalno crveno vino.
-Pošto sam imao neka posla u vreme održavanja jedne od Raušedove degustacije vina, poslao sam suprugu Maju, koja je enolog, na taj skup s ciljem da u obilju sorti koje se tamo prezentuju nađe nešto posebno. Ali, nije bilo dovoljno da bude samo po našoj meri, nego da bude prijemčivo nepcima i potrošača – kaže Saša.
I Maja Spasić je kao stručnjak to nešto posebno pronašla u rebou.
Ljubitelj nesvakidašnjih sorti
-Probala sam tri klona reboa i ovaj mi se učinio najlepši. Kada sam se vratila rekla sam: Donela sam. To sadi – sa smeškom dodaje Maja Spasić.
I tako bi. Do sada su Spasići imali tri berbe reboa. Rebo je italijanska sorta vinove loze, koja je dobila ime po istraživaču Rebou Rigotiju. Stvorena je ukrštanjem sorti merlo i teroldego. Daje puna crvena vina koja su dobra za barikiranje.
-Zasadio sam ga na pola hektara, kao i marselan. Lepo raste u vinogradu, bezmalo se loza sama zavlači među žice, a mnogo se lakše bere od marselana. Za marselan treba duplo više sati berbe nego za rebo. Merlo čijim ukrštanjem sa terlodegoom je nastao, je mekan, voćan, a rebo je još lepši od merloa, puniji…Prošlogodišnjom berbom sam bio prezadovoljan. Nakupi 27 odsto šećera, a vino ima sigurno oko 15 odsto alkohola. Nisam žalio para i kupio sam francusku barik burad od 500 litara za njega. I što je najvažnije, i kupci su ga lepo primili – objašnjava Spasić.
Ljubitelj nesvakidašnjih sorti, Saša Spasić je na svojih pet hektara vinograda uvrstio i jednu staru autohtonu sortu, ali s našeg podneblja. U pitanju je sremska zelenika ili seduša, koja se ne nalazi često u našim vinogradima. Iako dosta zastupljena u vinogradima Fruške gore pre Drugog svetskog rata, decenijama posle bila je bezmalo potpuno iskorenjena i zahvaljujući Banoštorcu Milanu Šijačkom doživela je reinkarnaciju i sada se ponegde može naći.
Širaz za kupažu
Na pitanje iz kog razloga je zeleniku zasadio, Saša Spasić odgovara slično kao i u ostalim slučajevima: „Zato što je retka“.
-Nema je puno, a veoma je zanimljivo vino. To je tako „svoje” vino, nije ni traminac, ni sovinjon, a najlepše u njemu je neka gorčina i ukus crvenog grejpfruta. Podseća maltene na sva vina, ali je svaki put drugačije. Uistinu je dobro vino. Lepo se ponaša u vinogradu i dobro rađa – kaže Spasić.
Spisak sorti koje su malo i nimalo u našim vinogorjima prisutne, a jesu u njegovim vinogradima, se tu ne završava. Za potrebe kupaže koju želi da napravi od reboa i kaberne frana, posadio je i širaz. Dogodine će mu biti nulta berba pa nakon toga može se očekivati i novo vino u „Manufakturi Spasić“.
Novina će, sva je prilika biti i u vinogradima. Spasić kaže da ima još 2,2 „hektara čiste” zemlje i razmišlja šta da posadi. Mnogo toga je u opticaju, ali misli da će to biti nešto od crvenih sorti, jer njih smatra zahvalnim. U konkurenciji su malbek, dionis… Kaže da bi tu da se zaustavi sa sadnjom i da su to poslednji vinogradi koje podiže, ali dodaje da uvek tako priča, a onda ipak nikne neki novi.
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
