Nebojša Kovandžić zaljubljenik je u prirodu, u reku Lopatnicu i kupalište Borovan. Koliko sve to voli dakazao je otkupivši od firme koja je tu trebalo da gradi mini hidroelektranu, zemljište i okupivši ljude na „Kutlačijadi“, zabavi, razonodi i druženju, svih onih kojima je do reke stalo. Ove godine 12. maja biće održana druga po redu i kuvaće se, pa kuvaće se ko šta želi i ko šta ima.
– Važno je zato što je nekomercijalnog karaktera. Moja motivacija nije da se zaradi novac pored reke, takvo je mesto da ne treba da bude komercijalizovano. Ideja je da se ljudi pozovu na neko zajedništvo. Na zajedništvo u pripremanju hrane, u druženju, a da neko ne čeka da vam uzme svaki dinar za pivo ili pljeskavicu – otkriva motive nastanka „Kutlačijade“ Nebojša Kovandžić. Lepo je, po njemu što ljudi dođi i sami se organizuju i sami donesu hranu i pozovu svoje goste da uživaju pored reke.
– Biće i harmonikaši, muzika uživo. Pozvani su oni koji znaju da sviraju da dođu i ulepšaju dan svojim instrumentima. Ideja je da stvorim „vojsku“ koja će da brani reku na dalje, da dobrim primerom pokažem kako to može da se ljudi organizuju, sastanu i bez pompe, sponzorisanih postova i trošenja velikog novca – kaže Nebojša, naglašavajući da jedan kazan pasulja od sto litara može da nahrani sto ljudi, sto tanjira, a košta nekih devet do deset hiljada dinara.
– To je najveći izdatak i to ja kao organizator uvek dajem. Pojede se taj kazan do poslednje kašike, to nije veliko ulaganje da znaju svi koji nešto organizuju, a ljudi su prezadovoljni. Pri tom radimo na svesti ljudi da svi za sobom ostave čisto. Preko nedelje ljudi su kad dođu navikli na čisto, i verujte mi, nije nemoguće, uvek ostave čisto, čak i vc. Nemam ni jednu tablu „ne bacajte smeće“, sve smo uspeli od usta do usta da prenesemo ljudima – zahvalan je Nebojša što su ljudi koji dolaze svesni gde dolaze i da čuvaju prirodu i za sebe i za naslednike.
– To je bio moj izazov. Firma je htela da gradi mini hidroelektranu, pa kad su se meštani pobunili 2018. godine ja sam krenuo u borbu za reku. Ona je dragulj među tim malim planinskim rekama ibarskog sliva, tako da kad smo se pobunili, mnoštvo tih firmi koje su htele da prave mini elektrane su prestale sa radom, parcele su prodavale i još ih prodaju. Jedna od tih koja je stala pod stečaj je i ona od koje sam kupio imanje – imanje je kupio kako bi odbranio reku, iako svoga ima sasvim dovoljno.
– Imam svoja imanja i dedovinu pored reke jer sam iz sela Lopatnice, tako da to nije bila neka preka potreba meni, osim moja želja da to otkupim. Otišao sam sa bagerima da uredim. Sačuvao sam svako drvo, svaki kamen, tu nemate ni jedan gram betona. Nadam se da ga neće ni biti. A napravili smo i drvenu ćupriju, bine, ljuljaške za odrasle i za decu. Idemo uz reku, pravimo virove, čistimo je, fino druženje. Ovde ćemo praviti i likovne kolonije, radionice, koncerte alternativne muzike, eko sabore – objasnio je Nebojša Kovandžić za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Slike: FB profil Nebojša Kovandžić
